O hospitalizmu, koji je zbog često neadekvatnih uslova za boravak majki sa decom i danas u Srbiji aktuelan problem, razgovarali smo sa Dijanom Otašević, glavnom sestrom pedijatrijske bolnice «Dr Olga Dedijer», Kliničko-bolničkog centra Zvezdara. Ona je u matičnoj bolnici obavila istraživanje koje je uvrstila u svoj diplomski rad na temu hospitalizma.
Hospitalizam predstavlja skup poremećaja kod deteta, koji su nastali zbog njegovog privremenog ili produženog boravka u bolnici, a usled nedostatka majčine ljubavi i nege. Mališani koji su dugo vremena odvojeni od roditelja, posebno od majke, bez uslova da se emotivno vežu za nekog odraslog, koji bi im «zamenio» roditelje, vrlo brzo mogu da ispolje promenu emotivnog stanja i ponašanja - u vidu hospitalizma.
Dete na samom prijemu u bolnicu ispoljava agresivnost, plače, buni se, traži majku. U situaciji kada je ugroženo zbog bolesti, odvajanje od roditelja predstavlja dodatno opterećenje i stres. Ako dete, koje je u svojoj porodici voljeno i zaštićeno, «istrgnete» iz te sredine i stavite u nepoznatu, gde nema roditelja - ono ulazi u fazu agresije, koju pojedini zdravstveni radnici ne prepoznaju, pa misle da je dete nevaspitano i nevaljalo. Međutim, oni bi morali da prepoznaju takvo ponašanje i adekvatno reaguju, a po potrebi uključe i psihologa u rad sa detetom. U drugoj fazi, dete se potpuno povlači u sebe, postaje depresivno, «mirno», nezainteresovano za okolinu, ne želi da se igra... Sestre često pomisle da je problem rešen, da se dete adaptiralo na nove uslove, što je velika greška. To je upravo alarmirajući momenat, kada mora da se što pre reaguje, i da se detetu dovede majka ili druga osoba za koju je emotivno vezano.
Do kada je neophodno da majka ili neko drugi blizak boravi uz dete u bolnici?
- U uzrastu do pet godina, neophodno je da majka bude uz dete, jer je ono afektivno vezano za nju, i ne može da shvati zbog čega boravi u bolnici, već ostanak doživljava kao situacionu ugroženost i napuštanje. Majka detetu uliva sigurnost i posvećuje apsolutnu pažnju, koja mu je još potrebnija kada je na lečenju. Veliki sam protivnik rigidnih stavova o posetama, jer kada dete duže boravi u bolnici, uskraćivanje poseta takođe može da se negativno odrazi na njegovu psihu. Potrebno je da svi za koje je dete emotivno vezano mogu da dođu da ga posete, da se poigraju, provedu neko vreme sa njim.
Ukoliko se ne reaguje na pravi način, kakve mogu da budu posledice?
- Iako su agresija i depresija najuočljivije faze kod mališana koji bez majke borave u bolnici, ako lečenje potraje duže a zdravstveni radnici ne reaguju ili neadekvatno reaguju, ili se uskraćuje kontakt sa majkom - može da dođe do totalne asocijalnosti, psihičkih problema kod deteta i regresije u razvoju, to jest njegovog vraćanja na prethodni nivo razvoja. Srećom, hospitalizam u izvornom obliku se danas retko sreće u bolnicama, jer lečenje uglavnom kratko traje. Ali, ima ga u svim ustanovama gde deca dugo borave bez roditelja - bolnicama gde su teški bolesnici (koji dugo leže), ustanovama za socijalno zbrinjavanje, domovima za napuštenu decu... Potrebno je liberalizovati posete bolnicama, koje se strahom od takozvanih intrahospitalnih infekcija brane rigidnošću, a za to (osim u pojedinim slučajevima) nema potrebe. Treba omogućiti da i majka - koja, recimo, mora da radi i ne može da ostane uz dete, ne bude uskraćena da ga vidi kada poželi.
Čini se da je saradnja medicinske sestre i roditelja ključni faktor da dete što manje traumatično doživi boravak u bolnici?
- Upravo tako, uloga sestre je ključna, jer ona provodi 24 sata sa decom u bolnici, brinući o njima. S obzirom da imamo hronični nedostatak sestrinskog kadra, a da je detetu potrebna i pažnja a ne samo zdravstvena nega, naša bolnica je bila prva koja je još 1981. godine uvela vaspitače na dečje odeljenje. Sama činjenica da oni ne nose bele mantile, mnogo znači za decu da se oslobode straha od bolnice. Sestre treba i da stvore uslove za otvorene posete detetu, koje mu takođe mnogo znače. Treba dozvoliti detetu da ponese omiljenu igračku, dozvoliti da majka bude sa njim tokom intervencija (vađenje krvi, inhalacija i slično), jer je to u njegovom najboljem interesu. Treba izbegavati odvajanje od ostale dece (osim u slučaju da ugrožava sebe ili drugu decu). Naravno, ukoliko je u interesu deteta da majka ne bude sa njim (ako je histerična, uznemirena ili nezainteresovana za dete), opet je naš posao da to procenimo i omogućimo da neko drugi bude sa njim.
Kakva je situacija u našim bolnicama kada je u pitanju boravak majke ili oca sa detetom? -Moje mišljenje je da mnogo toga treba da se promeni - u najboljem interesu dece, i da za nas Lista o pravima dece mora da bude «svetinja». U bolnici «Olga Dedijer» majke imaju solidne uslove da budu sa decom, najčešće se i opredeljuju da ostanu sa mališanima u bolnici. Ali, u opterećenim zdravstvenim ustanovama, majke često nemaju ni osnovne uslove za boravak sa decom. Nijedna bolnica kod nas nema uslove da primi očeve koji žele da budu sa svojim mališanima, pa ukoliko majka ne može da ostane, dozvoljavamo da to bude baka, tetka ili neka druga osoba za koju je dete vezano. Takođe, država je propisala besplatan boravak samo majkama čija deca imaju do dvanaest meseci, jer se pretpostavlja da u tom uzrastu još uvek doje. Svi ostali moraju da participiraju u plaćanju bolničkog dana, uz koji dobijaju smeštaji hranu, i koji kod nas košta 670 dinara. Nažalost, ima majki koje ne mogu da plate tu sumu, pa deca ipak ostaju sama. Zato apelujemo na širu društvenu zajednicu da izmeni propise, kako bi se omogućilo da bar deca do pet godina budu sa majkom u bolnici. Majke su svesne potrebe njihovog prisustva za vreme hospitalizacije deteta (iako ima finansijskih prepreka), zarad očuvanja njegovog psihičkog zdravlja, pa je zbog toga evidentan porast prijema majki pratilja u dečjim bolnicama.
Istraživanje
â— Tokom jula i avgusta 2008. godine, na bolničko lečenje u bolnicu «Olga Dedijer» je primljeno 201. dete. Sa majkama pratiljama je hospitalizovano 129 dece, a 72 deteta bez majki pratilja.
â— Dužina hospitalizacije dece sa majkom pratiljom je u julu iznosila 7,3 dana, a u avgustu 6,4 dana, dok je dužina hospitalizacije dece bez majki pratilja u julu iznosila 8,7 a u avgustu 7,9 dana.
â— Najveći procenat hospitalizovane dece su sa majkama pratiljama u uzrastnom dobu od jedne do tri godine.
â— Ponašanje dece se promenilo u 73,3 odsto slučajeva. Uglavnom je bilo vezano za strah od intervencija i dijagnostičko-terapijskih postupaka tokom hospitalizacije, a ispoljavalo se plakanjem i uznemirenošću. Većina dece se smirila nakon završene intervencije u prisustvu majke.
â— Ponašanje majki pratilja prema detetu je izmenjeno kod 54,4 odsto žena - u smislu veće brige, prisnosti i pažnje koju u bolnici poklanjaju deci. U 44,3 odsto slučajeva majke nisu značajnije menjale svoje ponašanje prema detetu.
â— U najvećem procentu (67,3 odsto), majke pratilje su zadovoljne sestrinskom negom i brigom, dok 36,7 odsto anketiranih majki smatra da je sestrinska nega delimično dobra.
â— Više od polovine (56,7 odsto) majki pratilja očekuje od sestara više strpljenja u komunikaciji i dodatnu edukaciju za negu bolesnog deteta.
â— 16,7 odsto majki je dalo predlog da se stvore uslovi za prijem očeva, jer bi to bilo dobro za dete, dok je 13,3 odsto majki istaklo neophodnost dodatne edukacije sestara.