Najčešće su donji sekutići prvi zubi koje će dobiti vaše dete. Zatim će se pojaviti gornji sekutići, pa onda ostali, mada redosled nije precizan. Prosečan period kada se pojavljuju prvi zubi je oko devetog meseca, mada su sve varijacije od četvrtog, do godinu dana prihvatljive, i ne bi trebalo da izazivaju bilo kakvu zabrinutost. Nicanje kompletnog mlečnog zubnog niza trebalo bi da se završi do tridesetog meseca.
Šta su to neonatalni zubi?
Ukoliko se zubi pojave pre četvrtog meseca smatra se da je malo preuranjeno, ali opet ne predstavlja razlog za zabrinutost. U ovakvim slučajevima je potrebno da stomatolog pogleda dete, jer se nekada radi o mineralizovanim tvorevinama koje liče na zube. One se stručno nazivaju neonatalni zubi i mogu da se pojave i u prvim nedeljama po rođenju bebe. Njihovo prerano nicanje ili pojava može da predstavlja smetnju kod dojenja jer povređuju bradavicu, a ukoliko su vrlo labavi (jer nemaju korena), potrebno ih je ukloniti da ne bi eventualno došlo do ispadanja i udisanja.
Kad zubić kasni?
Ako zubi ne izađu posle dvanaest meseci, to se smatra zakasnelom denticijom i potrebno je da se konsultuje dečji stomatolog koji će odrediti način daljeg praćenja deteta. U pitanju može da bude nedostatak zuba (anodoncija ili hipodoncija), ili postojanje smetnji na putu nicanja.
U slučaju ranijeg ili zakasnelog nicanja prvih zuba treba očekivati isto i kod smene sa stalnim zubima.
Zašto se zubi kvare?
Odmah po nicanju, mlečni zubi mogu da se pokvare. Bakterije koje izazivaju karijes (kariogene bakterije) se prenose sa roditelja na dete. Pošto je majka najviše u kontaktu sa mališanom, najvažnije je da ona ima zdrave zube i da redovno održava njihovu higijenu. Naime, pre nicanja zuba, ovih bakterija (najvažnija je Streptococus mutans) uopšte nema u ustima. Zbog toga je stanje majčinih zuba prvi važan preduslov za zdrave zube kod bebe.
Aktiviranje bakterija i razvoj zubnog plaka pomažu šećeri iz hrane. Na prvom mestu to je majčino mleko, zatim sokovi i mleko iz bočice, zašećerene cucla, pa kasnije i normalna hrana bogata lepljivim šećerima poput keksa, griza i sl. Najveća opasnost je ako se ova hrana dugo zadržava u ustima kao što je slučaj kada se spava sa bočicom ili dojkom u ustima ili kad se često unose obroci. Pljuvačne žlezde su kod bebe slabije razvijene i nemaju punu odbrambenu moć kako bi neutralisale dejstvo kiselina iz zubnog plaka*. Kao posledica dugog zadržavanja hrane, na zubima može se javiti težak oblik karijesa (tzv. cirkularni karijes), koji je u stanju da za nekoliko nedelja razori zube.
Kada je vreme za četkicu?
Prema dosadašnjim saznanjima, najvažniji način prevencije karijesa i oboljenja desni je borba protiv stvaranja i sazrevanja (rasta) zubnog plaka. Na njega se može delovati mehaničkim i hemijskim putem, od kojih je prvi efikasniji i važniji. Već više puta smo napominjali da se uklanjanje plaka kod beba započinje pomoću gaze, dok se detetu daje četkica zbog privikavanja i igre. Od druge godine se preporučuje redovno korišćenje četkice za zube. Ona mora da bude prilagođena uzrastu deteta. Obično se koriste četiri veličine: od prve do treće godine, od treće do šeste, dečja (junior) i adolescentska četkica. Postoje predlozi različitih dizajna od kojih praksa i nauka nisu ni jednom za sada dali izrazitu prednost. Ono što kvalitetna četkica mora da zadovoljava je:
- izrada od kvalitetnih veštačkih vlakana koja su obavezno zaobljena na vrhu,
- vlakna su usnopljena u snopove poređane u tri do četiri reda, bez velikog razmaka između njih,
- vlakna su elastična kako mogu prodirati i delom ispod desni i oko zuba.
Kako dete treba da pere zube?
Tehnika pranja zuba je zavisna od uzrasta i najbolje je da je direktno demonstrira stomatolog. Dete do šest godina pere zube pod nadzorom, a nikako samo, jer nema dovoljnu veštinu da to kvalitetno uradi.
Kako odabrati pastu?
Tržište je pretrpano različitim vrstama zubnih pasti, za koje kao i u slučaju četkica ne može da se kaže koje imaju prednost. Osnovno je da sadrže dovoljno fluorida. Masovno korišćenje zubnih pasti sa fluorom je najvažniji uzrok izrazitog smanjenja zastupljenosti zubnog kvara kod stanovništva razvijenih zemalja. Paste proverenih proizvodjača garantuju da je u njima prisutno sve što piše u deklaraciji. Preporučuje se povremeno menjanje zubnih pasti. U dečjem izrastu se koriste tzv. »dečje paste« koje imaju prilagođen ukus i manje količine fluorida, kako ne bi postojala opasnost od unošenja viška ove materije usled gutanja.
*Zubni plak
Osnovni uzročnik oboljenja zuba i desni je zubni (dentalni) plak. Radi se o nevidljivoj opni koja prekriva površinu gleđi. Prvo se stvara jedan proteinski film usled taloženja belančevina iz pljuvačke. On ima zaštitnu ulogu jer se preko njega obezbedjuje razmena minerala izmedju usne duplje i površine zuba. Minerali, prvenstveno kalcijum i fosfati, se neprekidno talože i razlažu sa površine gledji. Ovi procesi se nazivaju remineralizacija i demineralizacija i nalaze se u ravnoteži koja čuva celovitost površine gledji.
Prim. dr sci. Jovan Vojinović, stomatolog