Pregled mokraće kod dece: Kako se pravilno uzima urin i šta nam govore nalazi

Laboratorijski pregled urina

• boju (svetlo žuta, žuta, tamno žuta, mrka...)

Boja može da varira u zavisnosti od unete količine tečnosti - od svetlo žute do tamno žute, a na nju utiču i povećana telesna temperatura, znojenje, povraćanje, proliv... Što je mokraća više koncentrovana, boja je tamnija. Zanimljivo je da ružičasta boja mokraće može da se pojavi, na primer, kada se konzumira veća količina cvekle ili kupina. U svakom slučaju, to treba razlikovati u odnosu na pravu hematuriju, koja podrazumeva prisustvo krvi u urinu.

• izgled (bistar, blago zamućen, zamućen)

Normalno, mokraća je bistra. Međutim, usled prisustva raznih soli, ili u slučaju infekcije - zbog prisustva bakterija ili leukocita - ona postaje zamućena.

• pH reakciju (vrednosti manje od 7 karakterišu kiselu sredinu, dok veće od 7 pripadaju baznoj sredini)

Obično se pH kreće između 5 i 6, što odgovara slabo kiseloj sredini.

• specifičnu težinu

Najčešća vrednost je 1020, s tim što varira u zavisnosti od količine unete tečnosti i sposobnosti bubrega da koncentriše urin, pa se fiziološki kreće u rasponu od 1005 do 1030.

• detekciju glukoze, proteina, acetona, bilirubina, urobilinogena i nitrata

U urinu zdravog deteta se ne nalazi nijedna od navedenih supstanci. U slučaju raznih oboljenja kao što su infekcije, povraćanje, proliv, žutica, šećerna bolest... pojedine supstance mogu da budu prisutne. To je, svakako, signal lekaru za dalja ispitivanja, kako bi postavio dijagnozu i pacijent započeo sa terapijom.

Oprezno sa antibioticima kod dece

Mikroskopskim pregledom sedimenta urina, koji se dobija nakon centrifugiranja epruvete u koju je sipan urin, mogu da se uoče eritrociti - crvena krvna zrnca, leukociti - bela krvna zrnca, bakterije, epitelne ćelije, sluz, gljivice, itd. U urinu zdravog deteta mogu da se izoluju eritrociti i leukociti u malom broju (eritrociti  do tri, leukociti do pet). Bakterije se ne uočavaju ili su retke. Epitelne ćelije mogu da se identifikuju kao pločaste, čiji broj ne treba da bude veći od 2-3. Sluz može da bude prisutna u manjoj meri, dok se gljivice ne uočavaju.

Foto: Shutterstock

Pravilno uzimanje urina

Veoma je značajno da se urin, odnosno mokraća uzme pravilno, kako bi se dobio realan nalaz. Mokraću treba sakupiti u odgovarajuću bočicu, koja može da se kupi u svakoj apoteci, pa treba izbegavati drugu vrstu ambalaže zbog moguće kontaminacije. Pre uzimanja uzorka mokraće je potrebno da se spoljašnje genitalije operu sapunom i toplom vodom, potom da se dobro isperu i obrišu  čistim, ispeglanim peškirom ili pamučnom pelenom.

Kada dete počne da mokri, prvi mlaz se propusti, dok se naredni mlaz sakuplja u bočicu. Pritom treba voditi računa da se bočica čvrsto drži - ali samo sa spoljašnje strane. Na kraju treba da se dobro zatvori, ne dodirujući unutrašnju stranu poklopca. Za uobičajeni pregled mokraće je potrebno doneti punu ili bar pola čašice urina, kako bi laboratorijski nalaz bio tačniji. Za urinokulturu je potrebna manja količina, praktično da urin prekrije dno čašice.

Sakupljanje urina je svakako lakše kod starije dece, koja mogu voljno da mokre.   Kod odojčadi i male dece je najbolje da se urin sakuplja pomoću urin-kese, koja se lepi oko spoljašnjeg otvora uretre (mokraćne cevi, koja je izvodni kanal bešike). Kesica treba da bude zalepljena što je moguće kraće, a ukoliko dete ne mokri u periodu od pola sata, ponovo mu treba oprati genitalije i zalepiti novu urin-kesu.

Urin treba što pre doneti do laboratorije na obradu, jer nepropisnim stajanjem urina dolazi do promene u broju bakterija, leukocita, itd. Treba ga čuvati na hladnom mestu i u roku od pola do jednog sata doneti u laboratoriju.

Važno je napomenuti da se laboratorijski nalaz uobičajenog pregleda urina izdaje istog dana, dok se rezultat urinokulture dobija za dva do tri dana.

Dr Danka Forcan-Jovović, specijalista biohemije