Kako se dobija impetigo?

Veoma lako – kontaktom sa bakterijama kojih ima mnogo u toku leta. Obično se to dešava na mestima takozvanih mikrolezija – oštećenja koja se ne vide golim okom, ali su dovoljno velika za bakterije. Te mikropovrede su svakodnevna i uobičajena pojava, ali ako se dete, na primer, okupa u nehigijenskoj reci, ili se igra u pesku koji je pun bakterija, eto nevolje. Na početku bolesti javljaju se crvena "ostrvca", ne veća od par milimetara (nekada jedva vidljiva) gde koža izgleda ogoljenja, vlažna, kao da je neko otkinuo komadić. U toj fazi se bolest obično i ne primeti. Može se javiti na nekoliko udaljenih mesta, pa ponekad liči na početak varičele (iako sa njom nema nikakve veze).

Deca koja imaju "osetljivu" kožu znatno lakše zakače impetigo!

Kako se leči?

Najbolje je impetigo lečiti po principu "treba ga tući dok je malo". Čim se vide početne promene treba ih "udariti" lokalnim antiseptičnim rastvorima. Ima ih više vrsta, ali je 2% Eozin odličan izbor. Nanosi se na čistu i suvu kožu, dva puta dnevno, po mogućnosti sterilnom gazom. Ako nema Eozina može da posluži Povidon jod koji je, takođe, efikasan, naročito na početku bolesti. Treba biti strpljiv, lečenje traje dugo, nekada i nekoliko nedelja!

Ipak, kod neke dece se zakasni sa dijagnozom, pa je potrebna "jača" terapija. Obično se, pored Eozina, u pomoć pozovu i antibiotske masti (Gentamicin, Cholamphenicol, Enbecin...), koje se mažu uveče, bar jedan sat posle Eozina.

Ako postoje "debele" kožne promene (koža je izdignuta i veoma crvena) znači da je zapaljenje "sišlo" u potkožno tkivo, pa preti opasnost od rasejavanja infekcije u druge delove organizma. Tada ima smisla uzeti neki od antibiotskih sirupa, ali to ipak treba ostaviti lekaru (pedijatru ili dermatologu) da proceni.

Dobra lična higijena (tuširanje bar jednom dnevno) uz izbegavanje kritičnih, nehigijenskih "mesta" je najbolja prevencija!