- Pre polaska u školu dete ne mora da zna da čita i piše.
- Neke veštine su veoma važne za buduće prvake jer će im pomoći da se lakše snađu na početku svog školovanja.
Polazak u školu velika je promena ne samo za dete, nego i za roditelje. I dok se često pitamo zna li dete da čita, piše ili broji, stručnjaci ističu da su neke druge veštine čak i važnije za uspešan početak školovanja.
Psiholog Dario Antić ističe kako spremnost za školu nije samo pitanje znanja, nego i emocionalne, socijalne i razvojne zrelosti deteta.
Emocije i odnosi s drugima
Jedna od važnijih stvari je sposobnost nošenja sa emocijama. "Veštine samoregulacije podrazumevaju da dete može da se nosi s neprijatnim emocijama poput frustracije, ljutnje ili tuge, a da ga one ne preplavljuju do te mere da zbog njih nije funkcionalno", objašnjava psiholog. Dete ne mora uvek da bude mirno i poslušno, ali važno je da s vremenom nauči kako da se smiri i nastavi dalje.
Uz to, veliku ulogu imaju i socijalne veštine. "Očekuje se da dete zna da rešava konflikte, a ako je konflikt prevelik, da potraži pomoć odrasle osobe", kaže Antić. Dodaje i kako je važno da dete može da izrazi svoje potrebe i pronađe način kako da se igra sa drugom decom, bez nepoželjnih ponašanja poput udaranja kada mu se nešto oduzme.
Važne predveštine za školu
Pre nego što dete nauči da čita i piše, treba da razvije tzv. fonološku svesnost. "To je predveština čitanja i pisanja koja uključuje sposobnost prepoznavanja i baratanja slogovima, rimom i glasovima u govoru", objašnjava psiholog. Na primer, dete bi trebalo da zna da rastavi reč na glasove ili ih spoji u celinu. Ako dijete ima poteškoća s prepoznavanjem glasova, to može biti znak da bi kasnije moglo da ima izazove u čitanju i pisanju.
Osim jezika, važan je i razvoj osnovnih matematičkih veština. "Očekuje se da dete može da broji do 20 na konkretnim primerima, da broji unazad od 10 do jedan, da razlikuje veće i manje i povezuje broj sa količinom", navodi Antić.
Dete bi takođe trebalo da može da reši jednostavne zadatke sabiranja i oduzimanja. Jezičko-govorni razvoj takođe treba da bude u skladu sa uzrastom deteta. Važno je obratiti pažnju koristi li dete kratke ili proširene rečenice, ima li poteškoća sa izgovorom pojedinih glasova i može li jasno da izrazi svoje potrebe i želje.
Fina motorika i svakodnevne veštine
Grafomotorika, odnosno fina motorika, često se zanemaruje, a izuzetno je važna. "Dete bi trebalo da može samostalno da precrtava složene geometrijske likove i pravilno drži olovku. Poteškoće u grafomotorici mogu dovesti do frustracije s pisanjem i učenjem", upozorava Antić.
Pod finom motorikom podrazumevaju se i svakodnevne radnje poput zakopčavanja dugmadi, ljuštenja voća ili premeštanja sitnih predmeta. Uz to, dete bi pre škole trebalo da zna osnovne informacije o sebi: kako se zove i preziva, gde živi, kako se zovu roditelji i slično. Takođe je važno da može da se orijentiše u vremenu i prostoru, da razume pojmove poput juče, danas i sutra, kao i odnose poput gore, dole, levo i desno.
Na kraju, ali jednako važno je samostalnost. Dete bi trebalo da bude sposobno samostalno da se obuče, obuje, jede, ide u toalet i održava osnovnu higijenu, poput pranja ruku.
Iako ovaj popis može da deluje dugo, važno je zapamtiti, nijedno dete nije "savršeno spremno". Cilj nije da dete sve zna bez greške, nego da ima osnove koje će mu pomoći da se lakše prilagodi novoj okolini i izazovima koje škola donosi.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama