Učiteljica sa višegodišnjim iskustvom, objasnila je zašto smatra da deci, pogotovu prvacima, ne treba da se nosi ranac i kako to utiče na njihov razvoj, samopouzdanje i empatiju.
“Prošle godine, dok sam šetala kući na putu s posla, posle radnog dana, ugledala sam dvojicu mojih učenika osnovne škole kako bacaju svoje rančeve čim su ugledali dedu, koji je došao po njih. Deda je onda pokupio rance sa zemlje. Dečaci su tada počela da trče i igraju se dok ih je deda sa dva ranca u rukama, pratio kući. Učenici me tada ugledaše, mašu mi i pozdravljaju. Pozdravim nazad, a onda uzvratim: „Hej, trebalo bi da nosite svoje rance! Zašto dopuštate dedi da ih nosi?" Samo su se smejali i nastavili da se igraju: „On uvek nosi naše rance!”
Da budem fer prema mojim učenicima, oni su u pravu. Stalno vidim roditelje, bake i deke, kako grabe đačke rančeve, kapute, torbe za ručak ili kese. I šta nije u redu sa ovim? Zašto odrasli ne bi pomogli deci da nose svoje stvari? Na kraju krajeva, jači smo, odgovorniji i možda je čak i dobar osećaj pomoći deci da olakšaju svoj teret.
Problem je u tome što deca propuštaju značajnu priliku da vežbaju veštine koje će podržati njihovu sposobnost da regulišu i upravljaju svojim osećanjima. Evoluirali smo kao vrsta sa svakodnevnom praksom doprinosa plemenu. Fizički rad je bio suštinski deo našeg opstanka. Naš saosećajni mozak je evoluirao zajedno sa praksom kretanja, guranja, povlačenja, nošenja i podizanja. Naš mozak i telo još uvek nose vezu između pomaganja našem plemenu da preživi i korišćenja naših velikih mišića.
Fizički zadaci i upravljanje osećanjima su povezani. Želimo da deca uđu u praksu da se brinu o svojim stvarima. Želimo da deci damo poruku da imaju snage da sami upravljaju svojim neprijatnim osećanjima.
Neka vaša deca nose svoje ruksake. To im daje iskustvo nošenja i podizanja tereta. Uči ih da budu odgovorni za svoje stvari. Pomaže im da praktikuju ideju da je njihov posao da brinu o svojim stvarima.
Vremenom, to im daje samopouzdanje i sigurnost da znaju da mogu da se brinu o sebi. Naš savremeni način života postaje sve udaljeniji od svakodnevnih zadataka koji su nam pomogli da naučimo naš mozak da upravlja svojim osećanjima.”
BONUS VIDEO