Nekada polazak u školu ne ide baš glatko, a roditelje najviše uznemiri kada posumnjaju da dete ima problem sa učiteljicom.
Kada je ćerka Mišel Majers pošla u školu, rekla je mami da joj se učiteljica ne sviđa baš. „Moja ćerka je rekla da je sve što je uradila naišlo na žalbe i otpor“, kaže Majers.
Reakcija mnogih roditelja bi bila da postanu vrlo ljuti i obruše se na učiteljicu. Ali Majers, pomoćnik profesora osnovnog obrazovanja za pismenost na Univerzitetu Vejk Forest, zauzela je drugačiji pristup. Pitala je učiteljicu svoje ćerke šta mogu da urade, kao tim, da podrže njeno dete i reše problem.
„Želela sam da zna da smo zajedno u ovome“, kaže ona. „Nisam bila ja protiv nje ili ona protiv mene. Obe treba da radimo zajedno za opšte dobro deteta.”
Ona i Linda C. Mejs, profesor dečje psihijatrije, pedijatrije i psihologije u Centru za proučavanje dece na Jejlu, su se bavile ovom temom.
Da bi dete izvuklo maksimum iz škole, ključno je da ima dobar odnos sa svojim učiteljem, kažu Mejs i Majers.
„Dete će naučiti više od nekoga za koga zna da mu je stalo do njega“, kaže Majers. „Deca osećaju da su viđena, saslušana i cenjena i da im je mesto u toj učionici što im je važno.
Evo kako da proverite da li se vaše dete i učiteljica slažu
Ne postavljajte pitanja sa „da“ ili „ne“.
Ako pitate svoje dete direktno: „Da li ti se sviđa učiteljica?“ , to verovatno nije najbolji način da se proceni kako se zaista oseća. Odgovor bi mogao da bude podstaknut onim što su radili tog dana, za razliku od toga kako se zapravo oseća generalno.
„Uopšteno govoreći, deca rade bolje ako im ne postavljate direktna pitanja“, kaže Mejs. „Deca još uvek razvijaju svoju kognitivnu sposobnost složenog razmišljanja. Teško im je sa pitanjima koja imaju nijansirane odgovore.”
Deca će nekad osećaju kao da im se postavljaju određena pitanja jer bi trebalo da imaju problem sa svojim učiteljem, kaže Majers.
“Kad god bih postavljala direktna pitanja svojoj deci, mislim da su na neki način tumačili moje pitanje kao da je bilo problema – da nešto nije u redu“, kaže ona. ” A to nije poruka koju sam želela da pošaljem.”
Umesto toga, postavljajte otvorena pitanja. Mejers nudi sledeće primere:
- Šta je bila najuzbudljivije što je učiteljica danas uradila?
- Šta ste danas naučili, a niste znali?
- Šta ti se danas svidelo?
- Reci mi šta je uradila učiteljica - u situaciji o kojoj vam dete priča.
Pažljivo slušajte odgovore. Deca vam često govore šta osećaju prema svom učitelju čak i ako to izričito ne pitate.
Znaci da vaše dete možda ima problema sa svojim učiteljem
Ako se vaše dete vrati kući iz škole tvrdeći da je učitelj „užasan“, to je očigledan pokazatelj da bi nešto moglo biti vredno pažnje, kaže Majers. Ali ponekad će znaci biti suptilniji.
„Možda će da se zatvori i neće hteti ništa da kaže“, kada pitate kako je prošao dan ili šta je učitelj radio danas, Majers kaže. Ako ne žele da pričaju o školi, to bi takođe moglo da znači da im nije baš najbolje.
Ako osećate da se vaše dete ne slaže sa svojim učiteljem, najbolje je da pitate učitelja kako vas dvoje možete da poboljšate situaciju, kao što je to učinila Majers. Možda se dete ućuti i nema šta da kaže.
Obavezno ne donosite ishitrene zaključke o učitelju ako ga vaše dete ne opisuje isključivo lepim rečima.
„Moja najstarija ćerka je imala jednog učitelja za koga bi rekla da je tako zahtevan“, kaže Majers. Ovo nije pokrenulo nikakve alarme u Majersovoj glavi.
“Znala sam da je ovaj učitelj dovoljno izazovan i da je moje dete angažovano“, kaže ona.
Ako ostanete radoznali u vezi sa svakodnevnim životom vašeg deteta, to će pomoći da uhvatite sva trvenja koja bi dete moglo da ima sa učiteljicom ili čak vršnjacima.
BONUS VIDEO