Većina dece danas ima mnogo više igračaka nego što im je treba. Ako uđete u maltene bilo koju kuću u kojoj ima dece, videće gomilu igračaka, uglavnom rasutih svuda, kojima se mališani najčešće uopšte i ne igraju.
I roditelji se često žale, pa kažu "moje dete ima gomilu igračaka, a ničim se ne igra". Neke od njih kupuju mame i tate, druge donose bake, deke, tetke, ujaci, prijatelji... Psiholog Jevgenij Idžikovsk otkriva koliko je igračaka petogodišnjem detetu zapravo potrebno – verovatno daleko manje nego što imate kod kuće.
"Glavni problem sa savremenim igračkama je što se dete ne oseća kao subjekat, nego kao objekat u igri. Drugim rečima, umesto da se igra, uči, pravi nešto, dete želi da ga igračka zabavlja, a to nije dobro", kaže Idžikovsk za noviteroditeli.bg, pa ističe da otuda saveti stručnjaka o što manjem broju igračaka.
Koliko igračaka treba detetu
"Ako imate neke igračke koje se ponavljaju, uključujući i one edukativne, možete slobodno da ih sklonite. Na primer, ako dete ima magnetiće sa abecedom, još jedna (sa kockicama ili bilo čim sličnim) mu nije potrebno. Drugo, što ima manje igračaka, više će se vezati za njih i ceniće ih", ističe psiholog.
Idžikovsk naglašava da je važno da imate na umu da se dete igra onim što mu je u vidokrugu. To znači da nije dobra ideja da lutkice, autiće i igračke kojima se mališan igra sklanjate u ormariće.
"Dobrom organizacijom dobićete više slobodnog prostora. Neke igračke sakupite i sklonite, pa ih nakon nekog vremena vratite u cirkulaciju – dete će ih ceniti kao da su nove".
Igračke bi trebalo da budu detetu na dohvat ruke, a ako ima nekih koje dugo vremena nije uzimalo, to znači da mu ne trebaju ili ih je možda preraslo.
"Sa pravim igračkama igra postaje mnogo življa i zanimljivija. Takođe, što ih je manje, dete ih više ceni", kaže psiholog.
Edukativne igračke
Psiholozi uglavnom smatraju olovke, bojice, plastelin, razne konstruktore dobrim izborom za decu jer se mališani ovim igračkama ne samo igraju, već i razvijaju maštu.
"Posmatrajte čime se igra vaše dete. Ponekad roditelji neselektivno kupuju igračke ili obasipaju dete poklonima jer osećaju grižu savesti što ne provode više vremena sa njim. Međutim, na ovaj način ne rešavaju problem, već ga stvaraju", zaključuje Idžikovsk.
BONUS VIDEO: