Vreme letnjih odmora je u jeku, a ako se spremate da idete sa detetom na more ili da posetite bazene, sigurno već razmišljate na koji način da ih opustite u vodi i naučite da pliva. Deca od 2 do 4 godine imaju dovoljno dobru koordinaciju pokreta da mogu krenuti sa učenjem kompleksnijih pokreta među kojima je i plivanje. Najvažnije je u ovom stadijumu deteta imati na umu da sve što ga želite naučiti mora biti zabavno. Potrebno je osmisliti različite igre u kojima dete treba podstaknuti na kretanje. Donosimo nekoliko saveta koji će vam pomoći da dete nauči da pliva.
Privikavanje na vodu i oslobađanje
Za početak je važno da detetu dopustite da se brčka u plićaku kako bi se uverilo da nema potrebe da ima strah od vode, da se opusti i da zna da ste uvek tu pored njega, da vam veruje.
Bez obzira da li se dete nalazi na moru ili bazenu, uvek su koraci prilagođavanja isti. Važno je da dete lagano oseti vodu i na svom licu i oslobodi se nelagode. Umivanjem dete uči kako da zadrži dah i zatvori usta u dodiru sa vodom. Dete mora na početku usmeriti da disanje u vodi nije moguće, a izbacivanje vazduha na površini vode i stvaranje mehurića su jedan odličan i zabavan način da dete to prihvati. Jedna od igara koja će pomoći oslobađanju od vode i početak učenja plivanja jeste i postavljanje deteta na leđa krećući se lagano kroz vodu. Tražite od deteta da dok je na leđima lagano udara sa što ispruženijim nogama pozadi uvodeći ih u čari plivanja. Kada procenite da je dete dovoljno slobodno možete uz odbrojavanje uraditi i kratko uranjanje u vodu. Morate biti sigurni da dete zna kako da zadrži dah i zatvori usta kada uranja u vodu. Svaku novu radnju koju izvodite, radite je lagano, tako da se dete ne uplaši i da mu što manje vode uđe u nos ili usta. Znajte da je dete potpuno oslobođeno i spremno kada može samo da zaroni glavu u vodu.
Rad nogu
Rad nogu predstavlja jedno kompleksno motoričko kretanje. Kod rada nogu treba naglašavati da one trebaju biti što ispruženije i pokreta treba izvoditi na površini vode kako bi telo bilo u horizontalnom položaju. Po novijim istraživanjima, ne preporučuje se nošenje tzv mišića oko ruku, već tzv crvića oko tela (tanke gume koja se obavije oko tela) jer pruža slobodnije pokrete i ne isključuju potrebu za rad rukama ili nogama.
Učenje rada nogu prethodi vežbanje na suvom. Vežbe se mogu izvoditi na leđima ili trbuhu. Cilj vežbe je svakako da noge budu što ispruženije. Dete treba da legne na leđa sa polu podignutim gornjim delom tela, da ispruži noge i naizmenično ih podiže u vis. Druga varijanta jeste da legne na stomak, postavi ruke ispred sebe, i istim pokretima naizmenično podiže noge.
Sledeći pokret može se izvoditi u vodi tako što ga možete držati za ruke ispred sebe ili se ono može držati za ranije pomenutog "crvića" i naizmenično udarati u vodu nogama.
Rad rukama
Nakon savladavanja rada nogu, sledi savladavanje rada ruku. Stručnjaci predlažu za početak prsni način plivanja, iz razloga što kraul ili leptir stil zahtevaju mnogo više motoričkih kretanja i znatno su komplikovaniji za početak učenja plivanja. Uvek krenite sa pokazivanjem pokreta na suvom, ukoliko vas dete ne može propratiti, pokušajte da uhvatite njegove ruke i oponašajte pokrete. Dete postavite na stomak sa ispruženim rukama i nogama, potom uhvatiite ruke i pokažite šta bi trebalo da uradi. Kada dete uđe u vodu, pokrete ruku mu pokazujte dok stoji u vodi, kako bi ono osetilo otpor vode. Napominjite da mora skupiti prste šake jer deca obično to zaboravljaju, šire prste i tako stvaraju veći otpor vode.
Povezivanje rada ruku i nogu
Sledi povezivanje naučenih pokreta, odnosno usaglašavanje pokreta rada ruku i nogu. U prvoj fazi ranije pomenutog crvića treba postaviti ispod nadlaktica i u plićaku povezivati naučena kretanja. U kasnijim fazama crvića možete postaviti uspravljenim ispod tela deteta kako bi samo pridržavao telo na površini vode a dete imalo mogućnost da oseti rad ruku i nogu. Dete će nakon svih prethodnih koraka biti spremnije da proba plivati bez pomagala. Biće jako ponosno na svojih nekoliko samostalnih zaveslaja iako oni nisu pravilni.
Skokovi u vodu
Skokovi u vodu dolaze na samom kraju iako su nešto najzabavnije što će dete češće raditi. Dete mora biti potpuno oslobođeno u vodi i održavati se i plivati u vodi bez pomagala. Skokovi se mogu takođe postepeno vežbati i to sa crvićem oko sebe koji bi ublažio skok u vodu. Predlaže se da budete i vi u vodi i blizu mesta gde dete želi doskočiti kako bi bili sigurni da će biti bezbedno.
Naoružajte se strpljenjem
Biće vam potrebno dosta strpljenja da dete naučite da pliva. Nemojte da žurite, radite korak po korak, svakog dana po jedan. Neka iz dana u dan obnavlja naučene pokrete.
Uvek posmatrajte i pratite detetova osećanja i da li mu voda prija. Učinite plivanje zabavnim i sami probajte da pronađete igre u vodi koje će detetu biti zabavne. Ukoliko pak dete proguta malo vode ili mu voda uđe u nos, ohrabrite ga i nastavite dalje ali pažljivije. Nemojte paničiti ili grditi svoje dete, jer ćete na takav način stvoriti fobiju deteta od vode i plivanja. Učinite da se oseća sigurnim pored vas i da mu se ništa ne može loše dogoditi. Takođe nikada dete ne ostavljajte bez nadzora pa čak iako ima dovoljno samopouzdanja, jer upravo ono može predstavljati najveću pretnju i opasnost ukoliko se dete previše opusti i uradi nepredviđenje stvari u vodi.
(Yumama)