KAKO NA PSIHU DETETA UTIČE VEROVANJE U DEDA MRAZA: Psiholog otkriva - šta da uradite kada shvati da je sve laž

Deca do određenog uzrasta nisu baš dobra u razlikovanju stvarnosti od fikcije. A i bajka je za njih deo stvarnosti. Ali deca odrastaju i postepeno se susreću sa spoljnim svetom, tako da ne zavisi sve od roditelja. Ne možemo zauvek držati dete u jednom stanju. Zato bih posmatrala kakva pitanja postavlja, da li uopšte pita ko je Deda Mraz.

Ako je dete već odraslo i suočeno je sa činjenicom da druga deca baš i ne veruju u Deda Mraza. Ili sam počinje da shvata da ne postoje fantastična stvorenja, kao što su jednorozi i Snežana, a postoje i sasvim stvarna. Ako je krenuo ovaj prirodni proces odrastanja, onda nema smisla da ga nekako usporavate i govorite: "Šta ti je, sve ovo postoji, ne brini".

Teško je da zamisliti desetogodišnjaka koji 100 posto veruje u čarobnjaka iz bajke sa snežnom bradom. Savremena deca se brzo razvijaju, uronjena su u raznovrstan informacioni život. Dete će sa zadovoljstvom tražiti poklone ispod drveta, ali će generalno već shvatiti da su ih kupili roditelji, a ne neki ljubazni deda koji je uleteo na sankama i popeo se kroz prozor. Zbog toga obično nema potrebe da posebno sednete i kažete "celu istinu". Odrastajući, deca sve shvate sama.

Razgovarajte sa svojim detetom o stvarnosti
Dešava se da malo dete koje i dalje veruje u novogodišnje čudo neko od prijatelja ili rođaka ne "prosvetli" na vreme. I ovde je važno ne obezvrediti osećanja deteta i podržati ga. Dajte mu priliku da preživi svoje razočarenje. Treba da zna da ga roditelji razumeju, da ga ne osuđuju i da se ne smeju njegovim osećanjima.

Ako želimo da podržimo, onda je bolje da pričamo o stvarnosti – da Deda Mraz možda i ne postoji, ali ipak postoji ova prijatna priča kada iznenadimo jedni druge. I u stvari, ovo je glavni deo novogodišnje bajke, kada i sami postajemo mali čarobnjaci.

Morate razumeti koje vrednosti uči bajka o Deda Mrazu
Ranije smo imali prilično jasan koncept sa prototipom Deda Mraza – Svetog Nikole. Ovo je revizor koji gleda kako se deca ponašaju, ohrabruje dobru decu, a kažnjava neposlušnu. Tada je bilo jasno: dobro ste se ponašali ove godine - evo poklona za vas. A sada je nejasno zašto se deci uopšte daju pokloni.

U savremenom svetu sve je veoma zbrkano i teško je odgonetnuti šta tačno slavimo, da li imamo Deda Mraza,da li on stavlja poklone u čarapu, ili pod jelku. Šta je onda Božić? Šta uopšte slavimo u novogodišnjoj noći? Promena kalendara? Zašto je ovo tako veliki praznik? Zašto ovako nešto ne bismo proslavili kada se, na primer, završi septembar, a počne oktobar?

Mnogo je takvih egzistencijalnih pitanja i čini mi se da roditelji moraju sami sebi da odgovore i razumeju dalji novogodišnji koncept. Koju ideju želimo da prenesemo, zašto smo u početku smislili legendu o Deda Mrazu, sa kojim porodičnim vrednostima se susreće ova naša bajka. Ovde nema tačnih ili pogrešnih odgovora.

Ne moraju se sve želje ostvariti
Ponekad dete traži poklon koji roditelji ne mogu da kupe iz objektivnih razloga. Ovo je prilično česta situacija kod starije dece, kada roditelji marljivo podržavaju svoje verovanje u magiju. I ovde se deca suočavaju sa kontradikcijom - da Deda Mraz izgleda kao mađioničar, ali ne može da donese sve. Iz takvih situacija možete izaći na različite načine.

Ovde vi i vaše dete pišete pismo Deda Mrazu. Kako mu objašnjavate: Hoće li vam Deda Mraz ispuniti želje 100 odsto ili postoje opcije? Možete, na primer, u početku reći da Deda Mraz uvek daje neku vrstu iznenađenja i da je beskorisno naručiti određeni predmet. Ili kažemo: pišemo pismo, a ovo je poklon koji ćeš naći ispod drveta. A onda smo spremni da potrošimo bogatstvo na kočiju za Barbie ili na kul gadžet. Važno je definisati sam pojam, jer se dete na kraju fokusira samo na reči roditelja.

U isto vreme, ništa loše se neće desiti ako detetu ne možemo da ispunimo želje. Mi, naravno, želimo da deci pružimo sve što traže. Ali svi se suočavamo sa realnošću koja nas ograničava.

Naš svet je dizajniran tako da se ne mogu ispuniti sve želje. A ako Deda Mraz nije doneo živog konja ili skupu konzolu, i ovo je doživljaj susreta sa stvarnošću.

Deca razvijaju maštu
Ne samo deca, već i odrasli vole bajke. Uživamo čitajući Harija Potera ili gledajući Gospodara prstenova. Volimo nešto izmišljeno, volimo metafore. Na kraju krajeva, izmišljena priča je često neka vrsta metafore za naš stvarni život.

Ako govorimo o kognitivnim sposobnostima, onda je ljubav prema bajci direktno povezana sa razvojem mašte i kreativnosti, sa sposobnošću da sanja i smisli nešto novo. Sve ovo je važan deo prilagođavanja životu kada razmišljamo o neočekivanim prilikama, sanjamo o nečemu i krećemo ka svom snu. Uz pomoć razvijene mašte možemo stvoriti nešto što ranije nije postojalo. Verovanje u bajku je važan deo razvoja.

(Yumama/T.A.S.)

BONUS VIDEO: