Stav roditelja po pitanju igre i igračaka se mora promeniti. Umesto što troše i vreme i novac na igračke koje nisu edukativne i koje ne razvijaju kognitivne i intelektualne sposobnosti, mogu da se fokusiraju da zajedno sa detetom kreiraju ambijent koji će njima biti zabavan, a u isto vreme edukativan.

Žurba, moderan način života, iscrpljujući poslovi roditelje dovode u nezainteresovan položaj. U želji da udovolje svojoj deci i da budu što bolji prema njima dešava se da naprave greške. Prva greška i najveća jeste vezana za kupovinu igračaka.

Igračke nisu bebisiteri

Pre svega roditelji greše misleći da ukoliko detetu kupe skupu, veliku i u tom trenutku najinteresantniju igračku kupujumalo vremena za sebe, dok se deca igraju. To je veoma loš potez, niti detetu igračka može da zameni druženje i igranje sa vama, niti ga ta igračka može naučiti nečemu. Istraživanja su pokazala da deca najviše uče u interakciji sa roditeljima ili vršnjacima. 

Izbor igračaka

Roditelji najčešće pri kupovini igračaka biraju one koje su njihovoj deci interesantne, često su to motivi iz crtanih filmova. Ipak većina tih igračaka ne podstiče decu na edukativnost, razmišljanje i razvijanje kreativnih i intelektualnih veština. Takav izbor je najčešće pogrešan, kao i činjenica da roditelji greše i prilikom preterane kupovine igračaka.

Kako odabrati igračku za dete?

Psiholozi smatraju da je najbolja igračka ona sa kojom dete razvija motoričke sposobnosti, pa kada igračku date u ruke svom detetu on treba da vam postavi bezboroj pitanja u vezi sa njom. To znači da su se deca zainteresovala, da razvijaju intelektualno i kritičko razmišljanje uz nju. 

Igra koja podstiče dete na rešavanje zagonetki, misterija ili problema

Najbolje bi bilo da se roditelji prilikom kupovine igračaka posavetuju sa pedagozima ili sa prijateljima koji imaju iskustva sa tim. Igra pogađanja, odgovaranja na pitanja iz, na primer, enciklopecije, zagonetke, lavirinti, geometrija kao i mnoge druge podstaći će decu na razmišljanje i rešavanje. Ukoliko se roditelji i deca igraju momorija, monopola, slaganja puzli sa detetom, trebalo bida mu dozvole da ukoliko naiđe na prepreku tu prepreku reši sam. 

Najveća od svih navedenih grešaka jeste ta da se roditelji ne posvećuju dovoljno deci. Deca su prepuštena da se sama igraju, gledaju crtaće dok roditelji proveravaju mejlove, obavljaju telefonske pozive i ostale poslove. Najvažnije je da kada roditelji izaberu igračku za dete, sednu sa njim na pod i igraju se, tako će mu najbolje pokazati  bezbroj kreatvnih ideja. Kao najvažnije provodiće vreme sa detetom i pomagati mu u razvoju.

Zapratite nas i na Instagramu!

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

Opsesivno-kompulsivni poremećaj je anksiozni poremećaj koji ima oko 1 posto dece, prema istraživanju Američke asocijacije za ansksioznost i poremećaj. Ovo stanje najčešće se javlja kod dečaka u periodu od šeste do dvanaeste godine, a kod devojčica od sedme do jedanaeste. Uzroci opsesivno-kompulsivnog poremećaja Kod dece dolazi do ovog poremećaja zbog načina na koji je povezan njihov mozak. Naučnici veruju da uzročnik ovome može biti nedostatak naurotransmitera serotonina. Kao uzrok može se izdvojiti i genetska komponenta - ukoliko je biološki roditelj patio od ovog poremećaja, postoji verovatnoća od 4 do 8 posto da će se razviti i kod deteta. Rizik se može povećati i ukoliko je član porodice imao neki drugi anksiozni poremećaj, poput socijalne anksioznosti ili fobije. Iako stres nije uzročnik opsesivno-kompulsivnog poremećaja, on može pogoršati simptome. - detaljnije o ovoj temi, prepoznavanju simptoma, ali i lečenju pisali smo na sajtu. Link vam ostavljamo u opisu profila. . . . . . #opsesivnokompulzivniporemecaj #zdravljedece #mentalnozdravlje #anksioznost #deca #razvojdece #roditelji #zdravlje #obsessivecompulsivedisorder #childshealth #familyhealth Foto : Shutterstock

Објава коју дели Uživajte u roditeljstvu! (@yumama.rs) дана 25. Мај 2020. у 3:17 PDT