Razloge za to nalaze u «opravdanju» kako je to povezano sa načinom vaspitanja njihovog deteta, ili da oni kao deca nisu imali neke od igračaka koje stalno kupuju. Takođe, ima roditelja koji se plaše da njihov mališan može slučajno da se povredi određenom vrstom igračaka. Zato kupuju isključivo igračke koje su mekane, lako savitljive, manjih dimenzija, pretežno okrugle forme. Decu ređe vode u prodavnice kako ne bi morali sa njima da se raspravljaju.

1. Funkcionalnost: Savremena istraživanja pokazuju da ljudi najmanje poznaju funkcionalnost igračaka. Naime, u lancu proizvodnje rade stručni timovi koji su zaduženi za oblikovanje igračaka prema dečjem uzrastu, a posebno se vodi računa o njihovoj nameni.

2. Učenje: Poštujući zakonomernost rasta i razvoja deteta od njegovog rođenja, pravilno odabiranje igračaka ima važnu ulogu u tim procesima. Odnosno, svaka igračka ima svoju funkciju i mesto u procesima učenja.

Prilikom izbora igračaka je potrebno voditi računa:

- ...da su različitog oblika, veličine i boja,

- ...da su isključivo od mekanog materijala,

- ... da pojedine igračke budu okačene iznad dečje glave, kako bi dete moglo da ih dodirne dok maše ručicama, da bi naučilo značenje pokreta,

- ...da «šuškaju» kada se pokrenu, kako bi dete fiksiralo pogled i određivalo sluhom izvor zvuka, a odlične su i one koje imaju lepu medoliju, tišeg zvučnog intenziteta. Glasne igračke u ranom periodu razvoja novorođenčeta mogu da štete njegovim razvojnim sposobnostima.

3. Razvoj: Oko drugog meseca života treba polako uvoditi male, mekane plišane igračke, kako bi se kod deteta razvilo razlikovanje osećaja dodira, kao i osnovnih emocija.

*U nešto kasnijem periodu, treba uvoditi puno gumenih igračaka, posebno one koje proizvode zvuke, zatim one koje se stavljaju u kadicu za kupanje, pa one koje dete može da stavlja u usta. Veoma su važne i igračke koje dete baca kada se uspravi, pre perioda prohodavanja. Poželjno je da su različitih oblika i boja. Dete će da prati pogledom svaku igračku koja se kotrlja i poskakuje. Može da bude i zvučna.

*Kada dete prohoda, pa sve do druge godine života, pri izboru igračaka najveći akcenat treba stavljati na one koje se kotrljaju i koje imaju kanap, kako bi dete moglo da ih vuče. Mogu da budu različite po formi, veličini i boji. Dobre su one od prirodnog materijala - kao što je drvo, ali i plastične. Zatim igračke koje pri pokretanju prave razne zvukove, pa one koje mogu da se rastave i sastave. Mogu da budu sa različitim elementima koji se ubacuju, ili elementima koji u izgradnji predmeta treba da poprime oblik "kule" ili "kuće". Funkcionalnost ovakvih igračaka se ogleda u razvoju motorne spretnosti (dete se okreće, savija, čučne, nešto namešta ili slaže i sl.), posebno finog hvatanja prstima, ali i u uspešnom kognitivnom (saznajnom) razvoju.

*Za celokupan kognitivni razvoj deteta, od treće godine života pa nadalje, postaju važne sve vrste kocki, različitih oblika i formi. Dete postaje pravi «konstruktor» i najveći deo vremena je u stanju da provede sa kockama. Ostale vrste igračaka mogu da mu privuku pažnju, ali na mnogo kraće vreme. Kocke najmanjih dimenzija po funkcionalnosti predstavljaju dobar trening za buduće pisanje. Takođe »treniraju» pažnju, razvijaju socijalni aspekt - s obzirom da više dece može da radi na istom zadatku, podstiču motiv za postignućem jer dete realizuje svoju mentalnu predstavu nekog predmeta koje je videlo ili zamislilo, razvijaju maštu i kreativnost.

*Igračke kao što su razne vrste lutaka i pratećih predmeta za imitaciju uloga,  automobili, uopšte motorna vozila i slično... postaju aktuelni tek oko pete godine života. Devojčice se najbolje i najduže igraju sa lutkama, imitirajući razne uloge - ali to čine tek oko sedme godine, za šta je zaslužan kompletan govorno-jezički razvoj, kada su misaone operacije oblikovane i kada mogu da izraze brojne opažene situacije iz života. Dečaci u tom periodu traže složenije mehaničke igračke, da bi po istom principu imitirali razne takmičarske i društvene situacije.

*Neophodno je da se uvek razgovara i dogovara sa detetom kada se kupuju nove igračke. Roditelji treba da znaju zašto njihovo dete želi određenu igračku, jer motive za kupovinu uglavnom treba da određuju pravi dečji razlozi. Tako roditelji mogu na najbolji način da prate razvoj deteta, pošto mogu da prate aktivnosti kojima se ono bavilo.

Prve igračke

Prve igračke su od velikog značaja za funkcije razvojne diferencijacije motorike, sluha i vida u uzrastu novorođenčeta. Te funkcije se uspostavljaju već u toku prve dve nedelje. Novorođenče dobro vidi, dobro čuje, pravi ujednačene pokrete rukama i nogama, a osnovni način komunikacije je plač (inače, novorođenče može da bude vrlo osetljivo na zvučne podražaje). 

Savet roditeljima

Ako postoji višak novih i starih igračaka, onih sa kojima se dete ne igra, potrebno je uraditi sledeće: recite detetu da samo izabere one sa kojima se trenutno stalno igra. Zatim mu objasnite da ćete sve ostale igračke da ostavite na drugo mesto, a kada ono bude želelo - vi ćete da ih donesete i "zamenite" za neke druge koje mu više nisu zanimljive. Prilikom takve selekcije, uspećete da ostvarite redosled praćenja vrste aktivnosti kojima se dete bavi, i u isto vreme da vidite koje aktivnosti su propuštene. To će vas usmeriti da u određenim, prigodnim situacijama kupite vašem detetu pravu igračku. Na vaše veliko zadovoljstvo, to će biti pravi poklon-iznenađenje za vaše dete!

Igračka kao ucena

Roditeljima igračka nekad može da posluži kao mera vaspitne ucene, ili  kao potreba stalnog nagrađivanja - što je druga krajnost. U pedagoškom smislu je i jedno i drugo pogrešno.     

Neda Subota, klinički psiholog