- Ranije se mislilo da deca ne mogu da se sete ničega pre treće godine života.
- Ispostavilo se da je to pogrešno, te da mogu da se sete i stvari od ranije, a najviše pamte - emociju.
Nije retkost da roditelji razmišljaju o tome čega će se dete sećati iz detinjstva i kakve će uspomene poneti. Donedavno se smatralo da se deca i ne sećaju maltene ničega pre treće godine, ali stručnjaci danas tvrde da su dečja sećanja jača i bolja nego što se nekada mislilo.
Dugoročna sećanja koja formiraju možda nisu potpuno pouzdana, ali mališani i dalje mogu da se sete mnogo toga iz svog ranog detinjstva.
Evo zašto je to važno i šta roditelji mogu da urade povodom toga:
Ideja da se deca ne mogu ničega setiti pre 3. godine je pogrešna.
"Deca se često sećaju dalje u prošlost nego što smo nekada verovali da mogu", rekla je za HuffPost profesorka koja proučava jezi i sećanja na Memorijalnom univerzitetu Njufaundlenda u Kanadi, prof. Kerol Piterson.
Nekoliko njenih studija fokusira se na fenomen poznat kao "dečja amnezija", odnosno ideju da deca (i odrasli!) pamte vrlo malo o životu pre treće ili četvrte godine. Decenijama su stručnjaci smatrali da je dečja amnezija posledica činjenice da dečji mozak jednostavno nije mogao da formira sećanja pre određenog trenutka. Ali, Piterson i drugi istraživači su otkrili da to nije nužno tačno. Jedna njenih studija, na primer, pokazala je da deca koja imaju medicinske hitne slučajeve kada imaju samo dve godine – a koja su intervjuisana godinama kasnije – mogu apsolutno da se sete najvažnijih stvari svojih iskustava. Možda ih se ne sećaju tako jasno kao starija deca, ali sećanja su i dalje bila tu.
Druge studije sugerišu da se deca sa pet, šest i sedam godina veoma dobro sećaju svega što im se dogodilo kada su imali tri godine, ali počinju da gube ta sećanja oko osam ili devet godina.
Dakle, ne postoji baš jasan konsenzus o tome kada deca formiraju trajna sećanja, već to zavisi od deteta. Ipak, suština je da se deca zaista mogu sećati nekih stvari mnogo ranije nego što mislimo.
Najviše pamte emociju
"Sve što je emocionalno značajno, deca će se se toga sećati", rekla je ranije za HuffPost klinička psihološkinja iz Los Anđelesa Dženi Jip.
Sa druge strane, postoje i dobre vesti - većina dece verovatno neće biti značajno promenjena jednokratnim emocionalnim događajem ili sećanjem, što je posebno važno kada su u pitanju neka emocionalno teška iskustva.
"Pojedinačni događaji, osim onih koji su zaista traumatični, retko imaju dugoročni efekat na emocionalni i društveni razvoj dece", kaže klinički psiholog Mark Rajneke. "Uglavnom, deca su otporna."
Roditelji oblikuju dečje uspomene
Deo onoga što Pitersonova radi kao istraživačica jeste da pomogne deci da razviju fluentnost pamćenja. Zato će pitati dete koje je njegovo najranije sećanje – i podsećanje na tu uspomenu često će pomoći detetu da se poveže sa drugima.
Ovo je važno, rekla je, jer deca mogu da koriste svoja sećanja kako bi stvorila osećaj ko su kako odrastaju.
"Razlika je u tome kako roditelji razgovaraju sa decom. Ako razgovaraju sa decom o njihovim iskustvima, o tome šta su radili prošle nedelje, prošlog leta, prošle godine, to je kao da se razvija bilo koji mišić", rekla je Piterson. "Dete razvija naviku da više razmišlja o svojim sećanjima i da ih više kodira."
I dok roditelji možda imaju tendenciju da ističu samo srećna sećanja i izbegavaju da pričaju o negativnim, zapravo je važno uključiti i jedno i drugo, rekla je ona.
"Jedna od važnih stvari koju deca moraju da urade jeste da budu u stanju da shvate i da se nose sa negativnim stvarima koje su im se dogodile u životu. Razgovarati o njima i pomagati detetu da ih razume i pomagati detetu da oseti da ima izvesnu kontrolu, da se dobro nosilo sa tim – to su važne stvari koje treba uraditi", poručila je za kraj ova stručnjakinja.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: