MOJE DETE JOŠ NE GOVORI, DA LI JE DOŽIVELO NEKU TRAUMU: Logoped dr Čabarkapa otkriva šta može da izazove poteškoće

Da li trauma može da bude razlog zašto dete još nije progovorilo - evo šta o ovoj vezi otkriva logoped dr Nataša D. Čabarkapa!

Shutterstock

Jedan od najvećih strahova roditelja tokom razvoja dece jeste nedostatak govora, odnosno kada mališan u razvoju govora kaska za svojim vršnjacima. Motorika se razvija, dete raste, ali nema prvih reči ili se kroz izgovaranje ukazuje da ima određenu govornu manu - koje je rešenje? U takvim situacijama najbolji i najkraći put do rešenja jeste konsultacija sa logopedom.

Postoje različiti razlozi i parametri zašto dete još uvek nije progovorilo, a u ovakvim situacijama najvažnije je da se konsultujete sa logopedom i da čujete stručno mišljenje kako bi dete na vreme počelo sa tretmanima.

Da li trauma može da bude povezana sa teškoćama u razvoju govora? Pitali smo logopeda dr Natašu D. Čabarkapu:

"Trauma je uglavnom vezana za decu koja mucaju i koja su počela da mucaju posle nekog pretrpljenog straha ili neprijatnog događaja. Što se tiče male dece koja su na početku usvajanja govora prva trauma može da im se dogodi na rođenju mislim na težak porođaj (nedostatak kiseonika),razne povrede koje mogu da se dese na porođaju. U daljem odrastanju u onom kritičnom periodu do 12 meseca pa do 3. godine kada je dete u najoptimalnijem periodu za razvoj i napredovanje, ukoliko je dete izloženo neprijatnim događajima (svađe u porodici, nasilje, zanemarivanje,nebriga o detetu) mogu da uspore dalji razvoj govorno – jezičkog,psihomotornog i socio – emocionalnog razvoja deteta." - objašnjava doktorka.

Deca koja su bila suočena sa traumom mogu da razviju posttraumatski stres: 

Deca koja pate od dečjeg traumatskog stresa su ona koja su bila izložena jednoj ili više trauma tokom svog života i razvijaju reakcije koje traju i utiču na njihov svakodnevni život nakon završetka događaja. Traumatske reakcije mogu uključivati različite reakcije, kao što su intenzivna i stalna emocionalna uznemirenost, depresivni simptomi ili anksioznost, promene u ponašanju, poteškoće sa samoregulacijom, problemi u vezi sa drugima ili formiranje vezanosti, nazadovanje ili gubitak prethodno stečenih veština, pažnje i akademskih sposobnosti. poteškoće, noćne more, poteškoće sa spavanjem i jedenjem i fizički simptomi, kao što su bolovi.  

Privatna arhiva 

Pročitajte i - Kako pomoći detetu koje je preživelo traumu

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

"DECI KOJA SU BILA IZLOŽENA NAJVEĆIM TRAUMAMA, ŠKOLA JE POČELA DRUGAČIJE" Slavica Đukić Dejanović o početku škole   Kurir TV

(Yumama/T.A.S.)