"Moj sin će uskoro imati tri godine. Uvek je bio veoma dobro dete. Pre četiri meseca smo dobili ćerkicu. On je sada požeo da ustaje čim ga smestimo u krevet, počinje opet da puzi, seda u njeno auto-sedište, traži da mu menjam pelene iako uveliko koristi nošu... Trudimo se da mu posvetimo što više vremena, kako se ne bi osetio izostavljeno pored sestre. Ne znamo šta da radimo", ispričala je jedna mama.
Ovaj problem nije redak među roditeljima. Mnoga "velika" deca prosto počnu da se ponašaju kao mlađ brat ili sestra, u potrazi za stvaranjem jače veze sa roditeljima. Dobar je korak da se posvetite detetu posebno i pružite mu dodatnu pažnju.
Dozvolite mu da oseća to što oseća
Dozvolite detetu da se oseća tako - ima pravo da ne želi još jednu bebu u kući. Dajte mu do znanja da vam fale oni momenti kad ste sami sa njm. "Toliko sam srećna što smo sami ti i ja sada. Nedostaje mi to", kažite mu.
Dobra je stvar što dete nema napade besa i neko ozbiljnije loše ponašanje.
Vraćanje unazad
Većina roditelja će na to detetovo ponašanje kada se vraća unazad sa razvojem reagovati slično: "Ali sada si veliki dečak, ne treba da ti menjam pelene kao maloj sestri."
Ovo vam neće uspeti. Dete ne razmišlja u smeru - u pravu je, ja sam sad veliki. Neću više to raditi.
Možda bi bilo bolje da sa njim popričate. "Želiš da ti menjam pelene, a nećeš na nošu? Da li ti nedostaje onaj period kada se mama samo o tebi brinula? Kako je bilo kada si ti bio beba?" Ovakav razgovor će pomoći. Dečak neće imati uspomene, ali će početi da mašta i priča o tome, a odgovor se uvek svodi na to - fali mi mama.
Imajte razumevanja. Naročito za sebe
Kada deca počnu ovako da se ponašaju, morate imati saosećanja prema sebi. Često će vas taj umor naterati da vičete, pa čak i plačete. ovakve faze se dešavaju i prolaze, ma koliko sada ne možete povervati u to.
Pokušajte da budete strpljivi i da što mirnije prihvatite sve ovo. Dajete sve od sebe.