- Ako je mama levoruka, dete ima veću šansu da bude levoruko, ali to nije pravilo niti se može unapred sigurno predvideti.
- Na levorukost utiče više gena, kao i razvoj mozga i drugi faktori tokom odrastanja, pa ne postoji jedan 'gen za levorukost'.
Ako ste ikada videli malu bebu kako pruža ruku da uzme igračku, možda ste se zapitali: da li upravo gledamo budućeg desnorukog ili levorukog šampiona koji će 14. avgusta slaviti Dan levorukih?
A ako je mama levoruka, pitanje je gotovo neizbežno: "Hoće li i dete biti levoruko?" Odgovor je: možda. I tu genetika počinje da komplikuje stvari. Baš kao i kod krvnih grupa, kada se pitamo da li će beba naslediti maminu ili tatinu krvnu grupu.
Jer, iako geni imaju važnu ulogu, ne postoji jednostavna formula po kojoj bi se moglo reći: mama levoruka + tata dešnjak = dete levoruko. Da postoji, roditelji bi ovu osobinu verovatno mnogo lakše predviđali nego boju čarapa koju će dete odlučiti da obuče ujutru.
Da li postoji "gen za levorukost"?
Ne baš. Iako je levorukost povezana sa genetikom, nauka ne poznaje jedan jedini gen koji odlučuje: "Ovo dete će dominantno koristiti levu ruku". Naprotiv, na sklonost ka levorukosti utiče veliki broj genetskih faktora, pri čemu svaki može imati relativno mali uticaj. U priču se uključuju i razvoj mozga i drugi faktori tokom razvoja deteta. Zato bi preciznije bilo reći da dete može naslediti veću sklonost ka levorukosti, a ne da od roditelja nasleđuje gotovu "levoruku sudbinu".
Ako je mama levoruka…
Da. Deca koja imaju levoruke roditelje imaju veću verovatnoću da i sama budu levoruka nego deca čiji su roditelji desnoruki. Ali, i ovo "ali" je veoma važno. To nije garancija. Ako je mama levoruka, dete može biti levoruko. Ali može biti i desnoruko. Drugim rečima, mama može da mu ostavi gene, ali ne može unapred da mu "rezerviše" levu ruku.
A ako su oba roditelja levoruka?
Tada su šanse još veće. Ali ni tada nema pravila koje kaže da dete mora da bude levoruko. To je zato što je levorukost primer osobine na koju utiče više gena, a ne jedan jedini gen sa jednostavnim "da" ili "ne" efektom. Isto važi i za mnoge druge osobine koje nasledimo od roditelja: geni daju određene predispozicije, ali rezultat nije uvek moguće unapred predvideti.
Glavni igrač je mozak
Zašto neko spontano uzima olovku levom, a neko desnom rukom? Jedan deo odgovora krije se u načinu na koji se mozak razvija i organizuje.
Leva i desna hemisfera imaju različite uloge, a kontrola pokreta je povezana sa suprotnom stranom mozga. Međutim, to ne znači da postoji jednostavna jednačina poput: "desna hemisfera = levorukost". Ljudski mozak je, srećom ili na nesreću svih koji vole jednostavne odgovore, mnogo komplikovaniji.
Naučnici i dalje proučavaju kako se genetski faktori i razvoj mozga zajedno povezuju sa preferencijom leve ili desne ruke.
A može li roditelj da odluči kojom će rukom dete pisati?
Tu bi odgovor trebalo da bude vrlo jednostavan: ne treba pokušavati da se dete "prebaci" na drugu ruku. Ako dete prirodno pokazuje sklonost ka korišćenju leve ruke, nema razloga da ga roditelji teraju da koristi desnu.
Levorukost nije mana, poremećaj niti nešto što treba popravljati. To je normalna varijacija među ljudima. Da, svet je često "napravljen" za desnoruke - od makaza do pojedinih školskih klupa i alata. Ali ako levorukom detetu date nepraktične makaze, problem nisu njegove ruke. Problem su makaze.
Još jedna stvar često zbuni roditelje: mala deca u početku mogu menjati ruke dok hvataju predmete i istražuju svet. Zato činjenica da je beba jednom uzela zvečku levom rukom ne znači da smo upravo dobili konačnu prognozu njene dominantne ruke.
Preferencija se razvija postepeno i postaje jasnija kako dete raste. Dakle, nema potrebe da sa šest meseci organizujete porodični sastanak na temu: "Moramo da razgovaramo o tome što beba koristi levu ruku." Ima vremena.
I konačno: hoće li dete levoruke mame biti levoruko?
Veća je verovatnoća, ali odgovor nije unapred zapisan u DNK. Ako je mama levoruka, dete ima veću šansu da bude levoruko. Ako su oba roditelja levoruka, ta verovatnoća je još veća. Ipak, na levorukost utiče mnogo genetskih faktora, kao i razvoj mozga i drugi razvojni uticaji.
Zato se ne može samo na osnovu toga što je mama levoruka predvideti kojom će rukom dete jednog dana pisati. Genetika, dakle, može da šapne: "Možda leva." Ali poslednju reč ipak ostavlja detetu.
A roditeljima ostaje samo da prihvate da će, bez obzira na to kojom rukom piše, dete verovatno mnogo uspešnije koristiti obe ruke kada treba da napravi neku nestašluk.
U galeriji ispod pogledajte i mudre savete ruske doktorke o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: Mame/Yumama
