Kada dođete u situaciju da vas malo dete laže, onim naivnim, dečjim, "providnim" lažima, poput: "Mama, tata mi je rekao da smem da pojedem još jedan kolač, ali nemoj da ga pitaš", istovremeno vam je to i smešno, ali se i nervirate što vam mališan ne govori istinu.
Dok vas s jedne strane te bezazlene laži zasmejavaju, neprestano se pitate treba li da brinete, da li to rade sva deca...
Sudeći prema psihologiji, deca koja lažu su zapravo veoma inteligentna.
Prema istraživanju dr Kanga Lija, profesoru na Fakultetu primenjene psihologije i ljudskog razvoja na Univerzitetu u Torontu, deca počinju da lažu u uzrastu od oko dve godine, a oko 30 odsto dvogodišnjaka laže. Do uzrasta od tri godine, čak njih 50 odsto laže, dok do četvrte godine taj procenat raste na 80.
Dakle, laganje je veoma često kod male dece i zapravo je normalan deo njihovog razvoja, iako roditelje često zabrine. Ipak, evo zašto se smatra da su mališani koji lažu veoma inteligentni – prema istraživanju dr Lija, oni moraju da imaju dve sposobnosti da bi mogli da lažu:
Moraju da imaju sposobnost "čitanja misli"
To znači da dete mora da razume da je njegov um odvojen od majčinog ili uma neke druge osobe, da je ono što ona zna različito od toga šta ta druga osoba zna.
Moraju da imaju samokontrolu
Drugim rečima, dete da bi slagalo mora da kontroliše svoj govor, facijalnu ekspresiju i govor tela.
U suprotnom, njihova laž neće biti uverljiva.
Istraživanja sugerišu da deca koja su bolja u "čitanju misli" i samokontroli od malih nogu lažu bolje i uverljivije. Uzimajući sve to u obzir, laganje se povezuje sa nekim pozitivnim osobinama, poput veće inteligencije, individuacije i kreativnosti, prenosi Psychology Today.
Treba imati na umu i da se deca ne rađaju sa ugrađenim moralnim kompasom, već uče kroz istraživanje i reakcije svoje okoline.
Mališane inače od najranijeg uzrasta motiviše princip zadovoljstva – da dobiju više onoga što žele i manje onoga što ne žele. Zbog svega toga, većinu laži dca izgovaraju kako bi izbegla neke neprijatne posledice (recimo, kaznu zbog toga što su nešto polomili ili udarili drugara) ili da bi dobili nešto pozitivno (pažnju, omiljenu hranu, pohvalu).
Laganje u ranom detinjstvu je kompleksno i zbog toga što, kako kaže dr Majkl Brodi, "deca ne znaju razliku između istine i fikcije".
Ali, znajte da je sve to normalno, i pretvaranje deteta da je zmaj koji bljuje vatru, kao i nošenje krune na glavi i pretvaranje devojčice da je princeza – rano detinjstvo je period maštovitosti, fantazije i istraživanja, a to su sve stvari koje ukazuju na zdrav razvoj i daju dodatnu dozu radosti mališanima.
S obzirom na to da je mališanima često teško da razlikuju istinu od fikcije, a i da im je stvarnost daleko manje zabavna od onoga što mogu da izmaštaju, nije ni čudo što većina dece uzrasta od četiri godine lažu.
Iako laganje svakako nije nešto što kod dece treba da ohrabrujemo, nemojte ni da se previše sekirate kada vas mališan za nešto slaže jer je to zdrav i normalan deo njegovog psihološkog razvoja.
BONUS VIDEO:
