Zašto dete hoda na prstima? Evo do kada se smatra normalnim, a kada ukazuje na neke probleme

Prvi koraci deteta posebno su radostan trenutak za mame i tate. Roditelji nestrpljivo iščekuju da dete prohoda, a naročito jer je prohodavanje jedan od parametara zdravog i normalnog razvoja.

Postoji više razloga zašto dete hoda na prstima, ali najčešće je to prirodan proces, odnosno samo faza u kojoj mališan uči kako da pravilno hoda. Mališani mogu ovako da hodaju sve do kraja druge godine života. Osim toga, ako to rade sporadično, a onda lepo spuštaju stopalo na pod i hodaju normalno, onda to najčešće nije razlog za brigu. Međutim, ako je takav način hoda dominantan, dete ne nauči da hoda kako bi trebalo, gazeći od pete pa celim stopalom, onda bi trebalo da se konsultujete sa pedijatrom.

Na šta može da ukaže hodanje na prstima

Kao što smo rekli, hodanje na prstima je vrlo često deo razvoja dece i u nekom trenutku to prestane. Međutim, ovakav hod može da bude i simptom nekih manje ili više ozbiljnih poremećaja.

Ukoliko mališan predugo ili konstantno hoda na prstima, treba imati u vidu da to može da ukaže na neke razvojne anomalije, na autizam, na bolesti mišića i kostiju. Takođe, važno je znati da hodanje na prstima obično nije jedini simptom nekog poremećaja ili problema, već je praćen i nekim drugim.

Hod na prstima može da bude posledica problema sa Ahilovom tetivom, abnormalne strukture kostiju, slabosti mišića... Takođe, hipersenzitivnost može da bude razlog zašto dete hoda na prstima, i to je obično slučaj kod autizma, a najčešće se uz ovaj simptom javljaju i problemi s govorom, izolacija, problemi sa socijalizacijom, piše dziecko.medonet.pl.

Šta da radite ako dete hoda na prstima

U najvećem broju slučajeva se u prve dve godine života hodanje na prstima smatra normalnim i dete nakon toga nauči da hoda pravilno. A šta roditelji u međuvremenu mogu da urade?

Mogu da pruže podršku mališanu od početka, da ga ne forsiraju da što pre prohoda i ne ubrzavaju ovaj prirodan proces. Nije preporučljivo korišćenje bilo kakvih pomagala poput dubaka i kaiševa tokom prohodavanja. Dobro je ako mališan ima prilike da hoda bos, te je dobro da mu, kada možete, skidate cipelice i čarapice i pustite da hoda bos po različitim površinama.

Ukoliko se hodanje na prstima nastavi i nakon druge godine života, najbolje je da se konsultujete sa stručnjakom. Ponekad je potrebno da se urade neki neurološki testovi kako bi se isključili neki poremećaji i zdravstvena stanja, a ponekad je potrebno da mališan nosi ortopedske cipele.

Imajte na umu da samo hodanje na prstima najčešće nije simptom nekog ozbiljnog poremećaja, te obratite pažnju da li se uz to javljaju neki drugi simptomi – psihomotorni poremećaji, preosetljivost na neke stimulanse i slično. Što se ranije interveniše, šta god da je u pitanju, veće su šanse da se ostvari napredak.

BONUS VIDEO: