4 faze razvoja dece po čuvenom švajcarskom psihologu: "Raskrinkao" je ponašanje mališana po uzrastima

Čuveni švajcarski psiholog i filozof Žan Pijaže poznat je po svom radu na polju psihologije dece. Izučavajući to polje, on je osmislio teoriju kognitivnog razvoja dece, koja se sastoji iz četiri faze.

1. Faza senzomotorne inteligencije (od rođenja do dve godine)

Tokom ovog perioda, dete je razdvojeno od majčinog tela tj. nije više u njenom stomaku, ali ono još uvek ne doživljava sebe kao odvojenu osobu. Svest o tome postaje sve jača kako se bliži kraj ove faze razvoja.

U fazi razvoja senzomotorne inteligencije, mališan još uvek ne razume vezu između svojih dela i posledica. Aktivno uči o svom telu, ponavlja mnogo radnji jednu za drugom, na primer – udara kašikom o tanjir da bi proizvelo zvuk. Takođe, do četvrtog meseca beba više reaguje na glasnije zvukove i svetlije boje. Na početku beba ne razume prostor oko sebe, a tek kada se bliži prvom rođendanu njena koordinacija postaje bolja, a pokreti tela svesniji.

Nakon prve godine, dete počinje da shvata da postepeno da posledica zavisi od njegovih dela, a to će vam i pokazati tako što će do besvesti bacati igračke na pod – ne zato što želi da vas iznervira, već zato što proučava kako se ponaša ovaj ili onaj predmet kada ppadne. Ono to još uvek ne može da shvati na logičkom nivou, zato sprovodi ove "eksperimente".

U uzrastu od jedne i po do dve godine, dete razvija veštine razmišljanja. Sada već može da predvidi kakve su posledice nekog jednostavnog procesa koji mu je već poznato. Takođe, sada je u aktivnoj interakciji sa svetom oko sebe jer se govor već uveliko razvija, pa može bolje da izrazi svoje potrebe i želje (koje ste ranije morali da nagađate).

2. Preoperativna faza (od dve do sedam godina)

Ova faza nazvana je baš ovako jer dete još uvek nije u stanju da shvati neke procese, ali sada već polako počinje da kuje svoje male planove – na primer, smišlja novu namenu nekom predmetu, poput toga da olovku u igri koristi kao toplomer, ređa kocke kako bi napravilo zid kuće i slično.

Iako neke stvari još uvek ne može da razume (ili ih shvata tek pred kraj ove faze) - poput toga da ista količina vode može da stane u nisku ali široku čašu i onu koja je uska, a visoka – ono ipak ima neku predstavu o količini predmeta. Na primer, ako kocke poređane na podu pomerite tako da ih raštrkate, da ne budu jedna uz drugu, mališan će ipak razumeti da se broj kocki nije promenio.

U ovoj fazi razvoja dete može da nauči da odgovara na neka pitanja, ali ih još uvek ne razume istinski, pa ako samo malo preformulišete pitanje, biće zbunjeno. Takođe, njegovo razmišljanje je i dalje egocentrično i sve oko sebe procenjuje samo u odnosu na sebe, pa ako, recimo, stanete ispred njega da se ogledate, ono neće u potpunosti razumeti da je i to u ogledalu ista osoba.

Ono što je još karakteristično za ovu fazu razvoja je da se mališani koncentrišu samo na jednoj, najupadljiviju stvar na nekom predmetu, a ostatak potpuno ignorišu.

Postepeno izgrađuje socijalne odnose sa drugima, posebno sa vršnjacima, ali je i dalje egocentrično, njegovo razmišljanje i socijalne veštine nisu još uvek sjajne. Takođe, mališani u ovom uzrastu i dalje prave greške koje su odraslima iznenađujuće u smislu da ih doživljavaju kao očigledne – recimo, ne mogu da se dogovore kako da se igraju ili ne žele da podele igračku.

U ovom uzrastu deca često dodeljuju predmetima ljudska svojstva, pa misle da i njihove igračke imaju osećanja, a radoznalost im je veoma izražena, zato budite spremni na hiljadu "zašto" pitanja.

Deca mlađa od četiri-pet godina najčešće ne znaju da se šale, niti da se pretvaraju jer smatraju da svi ljudi razmišljaju na isti način kao oni, te da bi tu malu prevaru odmah shvatili. Još uvek ne mogu da razumeju da svaka osoba ima svoje mišljenje, već su ubeđeni da svi misle isto.

3. Period specifičnih operacija (od sedam do 11 godina)

Dete u ovom uzrastu uči da grupiše predmete po različitim osobinama, i ne samo da sada već uveliko ovladava predmetima, već može da manipuliše njima i na logičkom nivou – na primer, može da broji izmišljene ovce.

Ono što je za mnoge iznenađujuće je da mališan u ovoj fazi razvoja još uvek rešava problem korak po korak, a ne može da kombinuje svoja prethodna znanja i da ih sve "sakupi". Zbog toga, ako je dete juče uspešno rešilo neki zadatak, a danas mu date taj zadatak sa minimalnim izmenama, za njega to predstavlja potpuno novi problem.

Logičko mišljenje je u ovoj fazi naprednije, ali nije još uvek sasvim razvijeno. Mališanima je i dalje teško da razumeju neke apstraktne koncepte i potrebne su im jednostavne šeme koje će im korak po koram pomoći da reše i neki složeniji zadatak.
U fazi specifičnih operacija nestaje egocentrizam kod dece i oni počinju da razmišljaju o tome kako se drugi osećaju. Pokušavaju da razumeju šta je u glavi neke druge osobe i izvlače neke svoje zaključke (često pogrešne), piše parents.ru.

4. Faza formalnih operacija (od 12. godine)

Kod tinejdžera je logično i apstraktno razmišljanje poputno formirano, bez problema mogu da zamisle nepostojeće predmete, da izvlače zaključke, razumeju metafore i to da neko drugi ima različito mišljenje od njih.

U tom uzrastu već počinju da kombinuju svoja znanja i shvataju da su mnoge teme međusobno povezane. Počinju da ih zanimaju stvari poput morala, filozofije, etike, socijalnih i političkih problema, počinju da razmišljaju o budućnosti i da prave svoje planove.

Deca u ovom uzrastu već imaju neke svoje pretpostavke, hipoteze, koje testiraju u različitim situacijama, a zatim na osnovu rezultata izvlače zaključke. Neka nadarena deca u ovu fazu razvoja mogu da uđu nešto ranije nego njihovi vršnjaci.

BONUS VIDEO: