Šta možemo da naučimo iz filma “U mojoj glavi 2”? Jedno osećanje deca kažu da je pogrešno prikazano

"Inside Out 2" ili kako je kod nas prevedeno "U mojoj glavi 2" je animirani film koji se bavi egzistencijalnim lutanjem kroz podsvest i ima zaplet o odrastanju dece koji pogađa u srce i svaki roditelj će izaći iz bioskopa suznih očiju.

Ideja "U mojoj glavi 2" je da, kako devojčica Rajli ulazi u adolescenciju, ona se upoznaje sa novim, prethodno neiskorišćenim emocijama: anksioznošću, zavišću, mukama i sramotom. I za svakoga ko je ikada patio u 8. razredu, ovo ima smisla; ovo je doba kada, odjednom, tvoji roditelji postaju zastrašujući, tuđa odeća postaje nešto što im zavidiš i sve što želiš je da ležiš i gledaš Sunđera Boba.

Ali reći da deca mlađa od 13 godina ne doživljavaju anksioznost je potpuno pogrešno. Kako ovaj dečak kaže: “Rekao bih da osećam anksioznost — ponekad u školi, ponekad kod kuće, ponekad igrajući igrice.”

I podaci to potvrđuju. Prema CDC-u, 7 procenata dece uzrasta od 6 do 11 godina doživljava anksioznost (u poređenju sa 11 procenata dece uzrasta od 12 do 17 godina), a 11 procenata dece uzrasta od 5 do 11 godina primilo je neki oblik intervencije pomoći mentalnog zdravlja 2021. Takođe je zanimljivo da, u rasponu od 2. do 8. godine, dečaci su imali veću verovatnoću da dožive anksioznost nego devojčice. Drugim rečima, pubertet jasno ubrzava anksioznost, ali mnoga deca su to već iskusila pre nego što su ušla u srednju školu.

 Bez obzira na činjenice, mnogi se osećaju zatečeno kada im dete kaže da se ponekad oseća anksiozno. "Ali ti si samo dete!" Uvek pomislimo. Ali onda se treba vratiti u suštinu "U tvojoj glavi! univerzuma. Nijedno osećanje nije loše, čak ni ona neprijatna. Ako možemo da prepoznamo anksioznost ili strah, bes ili gađenje možemo da naučimo da ih ublažimo i živimo sa njima. Naš dar našoj deci je slušanje onoga što govore da osećaju. Njihov dar nama je saznanje.

BONUS VIDEO

BONUS VIDEO