Cucla može mnogo da olakša bebeće i roditeljske muke u prvim danima ili mesecima, ali kasnije može da napravi problem u govoru kod dece. Prvo, sisanje cucle zadovoljava potrebu za hranom, ali i tako dete ublažava osećaj samoće i straha. U mozgu, refleks sisanja potiče stvaranje i oslobađanje endorfina, hormona koji daje osećaj zadovoljstva.

U trenucima kada mama nije blizu, duda može da smiri bebu, ali i da pomogne u fazi nizanja zuba i smiri grčeve kod novorođenčeta. Stvarno deluje da taj mali predmet ima veoma važnu ulogu u ranom razdoblju života. Međutim, stručnjaci preporučuju da je najbolje da se dete odvikne od dude oko prvog rođendana, kada počne da izgovara prve reči. Evo kako duda utiče na razvoj govora:

  • Interdentalni sigmatizam: Poremećaj izgovora glasova S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, Đ, DŽ koji se izgovaraju na način pri kom jezik 'beži' između gornjih i donjih sekutića u govoru, kao posledica otvorenog zagrižaja.
  • Jezik postaje pasivan: Predugim korišćenjem dude varalice, bočice ili predugim sisanjem palca jezik postaje pasivan, što dovodi do pogrešnog izgovaranja glasova S, Z, C, Š, Č, Ć, Ć, DŽ, Đ, L, R, LJ.
  • Zadebljanje donje usne: Donja usna postaje zadebljana i pasivna, što dovodi do pogrešnog izgovora glasova: S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, DŽ, Đ.
  • Površna artikulacija (izgovor): Pojavljuje se kod dece koja ne vade dudu iz usta dok pričaju, pa su primorani da pričaju sa smanjenim viličnim uglom kako im duda ne bi ispala iz usta. Zato, dete nauči da priča tako da ne otvara dovoljno usta i govor zvuči kao tepanje.

(Yumama)