Iz godine u godinu kognitivne sposobnosti dece se sve više smanjuju, svaka nova generacija slabija je u odnosu na prethodne dve. Bila im je slabija pažnja, koncentracija, opšte znanje, slabiji rečnik... Sve više dece u školi nije moglo da sedi, čita i piše. To su prvo primetili Amerikanci pre 10 godina, a onda su rađena istraživanja koje su pokazala da novije generacije imaju smanjenje duboke strukture velikog mozga, što utiče na smanjenje tih ukupnih sklonosti.

Doktor Ranko Rajović, specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, doktor sportskih nauka, osnivač Mense Srbije, član Komiteta za darovitu decu i autor NTC sistema za učenje, gostovao je u emisiji "Jutro" na televiziji "Prva" i otkrio šta se to dešava sa decom ali i kako roditelji mogu da pomognu.

Deca se malo kreću

Nauka dokazuje da je smanjen broj ulaznih impulsa u koru velikog mozga, a ako se to dešava iz generacije u generaciju onda deca imaju smanjene sposobnosti.

"To se dešava jer nema kretanja i aktivnosti koje smo mi imali kada smo bili mali. Jedna profesorka iz Kalifornije je pokazala u jednom eksperimentu sa dve grupe genetski istih životinja - jedni su imali vodu i hranu a druge životinje su imale lavirinte... Ova druga grupa je morala da misli. Ta druga grupa misli i kreće se i traži vodu i hranu. Za samo 15 dana druga grupa je bila za 50 odsto inteligentnija. Videlo se pod mikrosokopom, a to je posebno važno, da je ova druga grupa imala veći broj veza između neurona", rekao je doktor Rajović, i dodao:

"Inteligencija ne zavisi toliko od neurona koliko od veza između njih. Deca se ne kreću danas koliko smo se mi kretali kada smo bili mali. Viđam po gradu da roditelji koriste kolica za decu do njihove čak četvrte godine. Ako znamo da se mozak razvija najviše od druge do pete godine, posao deteta je da se kreće. Na predavanjima govorim da dete od pet godina mora da se kreće pet kilometara dnevno, a dete od 10 godina, 10 kilometara dnevno. Ne mislim na šetnje po ulici u parku već da se vrte, skaču igraju po parku. Mi kada smo bili mali samo u toku igre smo prelazili dnevno po 10 kilometara."

Deca
Shutterstock Deca uživaju u prirodi

Uticaj okoline ili genetike?

Roditelji su naučili da je odnos između genetike i okoline na razvoj inteligencije 50:50, a da li je to baš tako?

"Ako zamislimo da su mama i tata inteligentni i da su dobili sina. Sad zamislimo da taj sin živi u beloj sobi pet godina i da sa njim ne govori niko ništa. Da li će on biti 100 odsto kao roditelji? Pa neće. Neće biti ni 10 odsto. To je mentalno zaostalo dete. Tu vidimo da je uticaj okruženja 100 odsto. I često onda pitam studente pa koliko je onda genetika? E, i genetika je 100 odsto. Moramo tako da gledamo. Genetika je potencijal i važna je 100 odsto, a razvoj potencijala zavisi skoro 100 odsto od okruženja. A neko je studentima je pre 40 godina napisao 50:50. A okruženje danas i pre 30 godina nije ni isto. Zašto onda imamo iste programe?! Ako nema edukacije roditelja, ako ne spreme dete do 6. godine mi ćemo tu puno izgubiti", govori doktor Rajović.

Dete, knjiga, učenje, čitanje
Shutterstock Baka se igra sa unukom

Da li vaše dete može da skoči unazad?

Nervni sistem se formira kretanjem, mozak se formira kretanjem, regije mozga se formiraju kretanjem. Ako nema dovoljno kretanja regije mozga neće biti povezane.

"Imamo podatke da npr u jednom gradu u Sloveniji 60 odsto dece ne može da skoči unazad. Zašto je to važno? Zato jer dete koje ne može da skoči unazad sa četiri godine, možda neće razumeti matematiku u minusu. Jer pokret formira nervni putevi a u tim putevima se nalaze misaoni procesi. To i jeste motiv ovog projekta koji radimo sa ministarstvom, da edukujemo roditelje. Da oni urade svoj deo posao. Pažnja naše dece je 10 minuta... Mora hitno da se reaguje. U deset velikih gradova u Srbiji imaćemo besplatna predavanja za roditelje", zaključio je doktor Rajović.

(Yumama)