Da li je moje dete potencijalna žrtva nasilja ili nasilnik: Psiholozi savetuju kako da prepoznate prve znake nepoželjnog ponašanja u ranom uzrastu

Deca koju su žrtve nasilja nerado i izuzetno retko prijavljuju batine ili psihičko maltretiranje koje trpe. Zlostavljači to ne rade skoro nikad. A onda jednog dana bude kasno za sve, kažu stručnjaci za Kurir i savetuju kako roditelji na vreme da prepoznaju da li im je dete žrtva nasilnika ili je, možda, zlostavljač.

- Takva deca se i u najranijem uzrastu ponašaju kao siledžije, otimaju igračke, ne vole da dele... Mame i tate se tu dele u dve kategorije: na one koji nastoje da nauče svoje čedo toleranciji i drugim socijalnim veštinama, i na one koji u tome ne vide nikakav problem, pod parolom "dete je samo energično i život je borba". Takvo ponašanje se potom prenosi i na školu i dalje kroz život - objašnjava Milivojević i dodaje da je najvažnije da roditelji prate kako im se dete ponaša:

- Problem je kad deca žrtve nasilja nemaju dobar kontakt s roditeljim pa kriju šta se desilo jer ih je sramota. Obratite pažnju da li se dete neobično ponaša, da li se zatvorilo i insistirajte da saznate šta nije u redu. Prvi korak je da odete u školu kako biste zaštitili svoje dete, a drugi je da ga naučite kako da se ponaša i zauzme za sebe, jer neće moći ceo život neko da ga brani.

Povlačenje u sebe

Specijalni pedagog Petar Vladetić kaže da je jedan od prvih znakova da dete trpi nasilje devijacija u ponašanju, a najčešće povlačenje u sebe.

- Dete može odjednom nerado da ide u školu ili na vanškolske aktivnosti, da izbegava vršnjačke grupe... Vrlo je važno i da tokom kupanja pregledate da li dete ima masnice, ogrebotine, ali i da vidite šta se dešava na internetu, da li ga neko ismeva, preti. Prepoznati dete koje je nasilnik je roditelju malo teže, ali se ostvaruje putem kontrole. Osnovna stvar je da znate gde i s kim vam je dete, šta radi, kakav rečnik koristi. Roditelj mora da ima konstantan nadzor uz primenu sistema nagrade i kazne, gde pod kaznom ne podrazumeva telesno kažnjavanje. Ako roditelj na vreme uspostavi granice i dobar odnos s detetom, sprečićemo pripadništvo negativnim vršnjačkim grupama - kaže Vladetić.

Foto: Shutterstock

Dete žrtva nasilja

Simptomi

Promene u ponašanju:

povlačenje u sebe

jako trzanje na iznenadne zvukove

menjanje maršrute odlaska u školu ili povratka iz nje

kašnjenje u školu, bežanje s časova

lošiji uspeh u školi

Fizičke promene:

modrice po telu

stalne glavobolje

noćno mokrenje

bolovi u stomaku i loš apetit

stezanje u grudima

jutarnji umor 

Pratite svoje mališane od najranijeg uzrasta kako biste uspeli da otkrijete prve signale nasilnog ponašanja i sprečili zlostavljanje. Foto: Shutterstock

Deca nasilnici

Simptomi

Pokazuju impulsivno ponašanje, imaju nizak prag tolerancije

Nasilno ponašanje može biti posledica genetskih faktora ili fizičkog ili seksualnog nasilja nad njim

Kombinacija je različitih socioekonomskih faktora - razvod, smrt jednog roditelja, niži materijalni status

Najbitnije je da roditelj shvati da dete ima neki problem čim pribegava nasilju

Koje vrste vršnjačkog nasilja postoje?

Verbalno nasilje: ruganje, ismevanje, vređanje, dobacivanje, zadirkivanje, nazivanje pogrdnim imenima

Psihičko nasilje: preteći pogledi, grimase, uhođenje, iznuđivanje novca, ucenjivanje

Socijalno nasilje: ogovaranje, izbegavanje, ignorisanje, izolovanje, odbacivanje, širenje neistina i glasina

Fizičko nasilje: bilo koji vid nanošenja telesnih povreda i otimanja, cepanje garderobe, školskog pribora, čupanje za kosu, guranje, šutiranje

Seksualno nasilje: iznuđivanje seksualnih usluga ili prinuda na seksualni čin, dodirivanje intimnih delova tela

Internet nasilje: objavljivanje eksplicitnih fotografija i video-snimaka sa ciljem da se neko ponizi, uvredljivi komentari

Tekst: Jelena Pronić