Zašto deca grizu nokte?

Studije su procenile da u određenom periodu naviku grickanja noktiju ima čak 45 do 60 odsto dece! Dečaci i devojčice su joj podjednako skloni u ranijem uzrastu. Ali, kako bivaju stariji, više je zastupljena kod dečaka.

Kada su jako mala, deca imaju potrebu da im majka bude u neposrednoj blizini. U suprotnom, javlja se podsvesni osećaj nesigurnosti, koji kasnije utiče na njihove socijalne i emocionalne odnose, a time i na ponašanje.

Takođe, grickanje noktiju može da bude odraz nervoze. Dete je obično razdražljivo, plahovito, nekad i plašljivo, sramežljivo. Ovu nervoznu naviku može da ponavlja zbog osećaja teskobe, uznemirenosti (anksioznosti), stresa ili dosade.

Ukoliko sumnjate da vaše dete grize nokte kada je pod stresom, pokušajte da ustanovite da li postoji određeni obrazac prema kome to čini, odnosno šta ga to muči ili uznemirava. Na primer, manja deca mogu da se uznemire kada u kuću dolaze gosti, a mlađi školarac kada je suočen sa nekim obavezama u školi.

Kako utiče na zdravlje?

Osim što griženje noktiju veoma ružno deluje i kvari njihov izgled (pojedina deca do krvi grizu nokte - čime se usporava njihov rast, pa deluje gotovo kao da ih i nemaju), i te kako može da utiče na zdravlje. 

Ogoljeni nokti su veoma osetljivi na bakterijske infekcije, posebno meko tkivo oko nokta (javlja se crvenilo, oticanje i gnojenje), kao i koža ispod nokatne ploče. Griženje noktiju je povezano i sa stomatološkim problemima. Pre svega, utiče na zdravlje zubnog mesa (gingive) - jer može da dovede do povrede. Moguće su i parodontalne infekcije, uzrokovane bakterijama koje se sa noktiju prenose u usnu duplju. Ponekad dovodi i do nepravilnog položaja prednjih zuba (isto kao i sisanje palca) - što uzrokuje loš zagrižaj i zahteva kasniju ortodontsku korekciju (zubne protezice).

Ne samo što nokti mogu trajno da se oštete, već i desni, i zubi. Kada dete proguta ostatak izgrickanih noktiju, moguće je da nastanu određeni stomačni problemi. Osim toga, ta navika može da učini mališane podložnijim na prehlade, jer bakterije sa ruku i ispod noktiju lakše ulaze u telo. Nedavne studije su u određenom broju slučajeva otkrile povezanost griženja noktiju sa drugim poremećajima, kao što su: deficit pažnje i hiperaktivnost (ADHD), enureza (noćno umokravanje), opsesivno-kompulzivno ponašanje i tikovi (nevoljni pokreti, koji se ponavljaju).

Da li vaše ponašanje podržava ovu naviku?

Obratite pažnju na svoje loše navike. Da li, možda, i vi ponekad grizete nokte?

Rezultat toga može da bude da vas vaše dete imitira.

Naime, otkriveno je da deca čiji roditelji grizu nokte, u najvećem broju slučajeva isto to čine. Jedna mama je, svaki put kada bi zahtevala od svog trogodišnjeg sinčića da prestane sa tim, dobijala uvek isti odgovor: "I tata grize nokte! Ako tata može, mogu i ja".

Šta može da se preduzme?

Kao i većina sličnih navika, griženje noktiju često nestaje samo po sebi, kada deca prerastu potrebu da to čine. Ipak, nije uvek tako. Zato se potrudite da prekinete tu naviku kod vašeg deteta što ranije, jer će u kasnijem periodu

(naročito u odraslom dobu) biti veoma teško da se kontroliše i zaustavi. U međuvremenu, izbegnite pretnje ili kažnjavanje deteta, jer se takvom taktikom postiže kontraefekat - desiće se potpuno suprotno od željenog. Umesto toga, recite detetu zašto vam se ne sviđa njegovo ponašanje i ponudite nagradu za pokazanu samokontrolu.

Snežana Damjanović Mitić