S obzirom da više od pedeset odsto dece predškolskog uzrasta ima neki od poremećaja govora i jezika, želeli smo da vam pomognemo da lakše uočite eventualne probleme, da saznate šta možete da očekujete u određenom uzrastu, i kako da pomognete detetu da pravilno razvije govor. O tome smo razgovarali sa Nikoletom Stevović, logopedom iz Centra za edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

Kako se razvija govor kod beba?

- Bebe tokom prvog meseca reaguju glasom (krik, reakcija na prijatno ili neprijatno), oko drugog počinju da guču, oko petog „brbljaju“ - kombinujući buduće glasove (ap, apa, ba, da, ta, ga). Od šest do osam meseci, povezuju dva ista ili različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba), intenzivno tepaju, razumeju i reaguju na svoje ime. Do dvanaest meseci, bebe upotrebljavaju više reči sa udvajanjem istih slogova, a tepanje prelazi u govor. Znaju gde „zeka pije vodu“ i da pokažu „pametnu glavu“, slušaju i imitiraju zvukove.
Do osamnaest meseci, bebe razumeju: „Dođi“, „Donesi“, „Idemo“, prepoznaju i pokazuju predmete i delove tela, neke reči označavaju slogovima (ga - glava, nona - noga). Imaju aktivan rečnik od 10 do 20 reči (mama, baba, tata, pa-pa), i koriste frazu od dve reči („Daj to“, „Mama ajde“).

Šta sve mogu da razumeju i izgovore deca posle navršene druge godine?

- Do drugog rođendana, mališani reaguju na: „Pokaži mi - kuću, tetu, čiku...“, razumeju rečenice tipa: „Sedi na stolicu“, „Donesi patike“, koriste rečenice do tri reči, umeju da kažu svoje ime i, recimo, kako laje kuca. Do treće godine, dete može na osnovu slike da prepozna za šta se predmet koristi („Pokaži mi nešto što se jede“, „Pokaži mi nešto što oblačiš“). Može da odredi svoj pol, pokazuje prstima koliko ima godina, broji do tri, ume da kaže čemu služi neki predmet (olovka, auto), i može da nauči recitaciju. Do četvrte godine, dete opisuje zbivanja na slikama, shvata razlike (veliko-malo, bata-seka), prepoznaje pravila igara. Daje adekvatan odgovor na pitanja: „Šta radiš kada si sanjiv?“, „Šta radiš kada si gladan?“, broji redom do pet, imenuje i prepoznaje dve do četiri boje. Govori pravilnim rečenicama, priča o sebi i o događajima u toku dana, zna pesmice od tri strofe.

Šta se očekuje od predškolaca?

- Dete uzrasta do pet godina pravilno koristi sve elemente govora, prepričava priče koje je čulo, broji u nizu do deset i više,

Četvorogodišnjak govori pravilnim rečenicama, priča o sebi i o događajima u toku dana, zna pesmice od tri strofe...

shvata sličnosti i razlike (po čemu su slične krava i ovca), zna koliko nogu ima pas, i koja životinja daje mleko. Do polaska u školu, dete već ima bogat rečnik, razume i koristi reči apstraktnog značenja, rezonuje, donosi zaključke. Spontano ulazi u razgovor, i u njemu učestvuje. Zna kojim slovom počinje neka reč (oko, uvo, nos), pravilno drži olovku, i opredeljeno je kojom rukom piše.PageBreak

Šta sve može da bude fizička prepreka kada je govor u pitanju?

- Teškoće u govoru mogu da izazovu i fizičke prepreke, one koje se odnose na nedovoljno, to jest neadekvatno razvijene periferne govorne organe, usne, zube, vilicu, jezik. To može da bude izbačena gornja ili donja vilica, kratke podjezične resice, ili visoko tvrdo nepce. Ponekad ih primete roditelji, ali je obično pedijatar taj koji ih "definiše".

Kada treba zatražiti savet stručnjaka?

- Roditelji treba da zatraže savet i pomoć pedijatra ili logopeda, ili oba stručnjaka, ako: dete nije progovorilo sa dvanaest meseci, odnosno nije izgovorilo prvu osmišljenu reč, njegov govor sa dve-dve i po godine odstupa od govora vršnjaka, sa tri godine ima problema sa artikulacijom glasova, ako izbacuje jezik pri govoru, govori kroz nos, nema većinu glasova, govor mu je nerazumljiv. 


Tretmane korekcije govora sprovode logopedi, tako da roditelji mogu da se obrate nekom od njih. Kada pri prvom pregledu konstatuje uzroke problema u govoru, logoped će da preporuči najbolji način za korekciju govora, čak i kada je reč o fizičkim preprekama. Stručnim vežbanjem može da se postigne takav nivo pokretljivosti govornih organa da dete nauči da određeni glas izgovara korektno.

Da li postoje znaci koji ukazuju da dete može da ima problem u govoru, i šta činiti u toj situaciji?

- Pomoć stručnjaka treba potražiti i pre prvih problema u govoru, na primer - ako je neko u porodici imao određenih teškoća, ili ako postoji riziko faktor u trudnoći, tokom porođaja, ili nakon njega. Kod takve dece je od rođenja neophodno praćenje razvoja i dijagnostikovanje, kako bi moglo da se odmah reaguje. Jer, najviše se postiže ako se sa njima radi do treće godine, dakle - tokom najvažnijeg perioda razvoja govora. Tada za relativno kratko vreme može da se razvije govor i jezik čak kod 90 odsto dece, bez obzira na oštećenje sluha i vrstu govorno-jezičkog poremećaja. Dete će tako da se osposobi za uspešno uključivanje u normalne životne tokove, a kasnije i u "redovan" obrazovni sistem. Međutim, nemojte da strahujete da ste zakasnili! U navedenom periodu je najbolje da se odreaguje, ali se sa decom radi i u starijem uzrastu, samo terapija traje duže i teže je doći do rezultata.PageBreak

Koji su najčešći uzroci govornih poremećaja kod dece?

- Sve više je govornih poremećaja zbog nedostatka komunikacije između roditelja i dece. I jedni i drugi često ćute, gledajući u ekran ili monitor. U takvim okolnostima, kod male dece dolazi do usporenog ili nikakvog razvoja govora.

Kada je u pitanju dvogodišnjak, treba da se izbegavaju filmovi namenjeni predškolcima, posebno oni koji su puni visokih tonova, vriskova, pištanja, jer dete uz njih usvaja pogrešan govor

Nije retkost da roditelji, jer "ne znaju" drugi način da umire dete, puste da mališa od godinu-dve gleda crtaće dva sata, do čak šest sati dnevno!? To je jednosmerna, nepoželjna komunikacija, pa dete nema potrebu za razvijanjem govora, posebno ako prati program za stariju decu, ili na jeziku koji nije maternji.


Kada je u pitanju dvogodišnjak, treba da se izbegavaju filmovi namenjeni predškolcima, posebno oni koji su puni visokih tonova, vriskova, pištanja, jakog zvuka uopšte, ali i jakih boja. Jer, dete uz njih usvaja pogrešan govor, i istovremeno razvija svoj, izmišljeni govor. Odnosno, "ulazi" u crtani film, pa postaje "dete iz crtaća". Takođe, iako u tom uzrastu može dobro da usvoji strane reči, stav logopeda je da pre početka učenja stranog jezika mora da se usvoji struktura maternjeg. U suprotnom, može da bude problema u govoru.

Da li to znači da deca ne treba da gledaju TV?

- Ne znači da deca ne treba da gledaju TV program, već da roditelji moraju da povedu računa o sadržaju onog što dete gleda. Uz napomenu da, na primer, trogodišnjak ne bi trebalo da gleda televiziju više od pola sata u jednom danu. Preporučljivo je da to bude na maternjem jeziku, da roditelj sedi pored deteta i komentariše zbivanja, i traži od mališana da neke radnje ponovi i imitira. To znači da dete razume šta se dogodilo!

A kompjuteri?
- Stručnjaci smatraju da nema potrebe da ih deca koriste pre polaska u školu. Apsurdno je da šestogodišnjaci besprekorno barataju mišem, a običnu olovku ne znaju ni da prihvate rukom!



Željka Zebić