sta-je-to-reciklaza
1. Verzija

Ako počnemo sa objašnjenjem da sve na ovom svetu ima svoju svrhu i trajanje, ali da tu nije kraj - jedan predškolac će na to samo da zine, i ništa mu neće biti jasno. Trebalo bi, možda, početi od njegovog okruženja, od njegovih omiljenih stvari. Igračaka, na primer.

Ovde mi na pamet pada predivna priča o Pinokiju i starom majstoru Đepetu. Posebno zbog njenog "nauka", koji govori o nekim moralnim osobinama - lažima, prevarama, ljubavi prema bližnjima... Međutim, retko ko je obratio pažnju na materijalne «atribute»: od čega je nastao Pinokio, šta se još pravi od drveta, kako drveni proizvodi mogu da ožive...

Igračke od drveta su davno "izašle iz upotrebe", deca ih skoro i ne poznaju, ali upotrebna vrednost i trajanje jednog drveta mogu da se objasne detetu kroz ovu priču. Vešt vaspitač bi lako mogao da drvo "zameni" materijalima koje deca poznaju - kao što su plastika, guma, tkanina...

Dete će lako da shvati kako i njegova igračka - poput Pinokija, može da se pretvori u neku sasvim drugu, ili u nekoliko drugih igračaka, i da - kao i Pinokio, i njegova igračka može da se vrati baš njemu. A u svemu tome pomaže reciklaža.

Osim toga, dete će lako da shvati kako postoje ljudi (kao Đepeto) koji mogu da rastave igračku, i da od njenih zdravih delova naprave novu. Prva misao detetova će biti: "Neću da bacim igračku u đubre!".

2. Verzija

U kući, roditelji polako počinju da uvode reč RECIKLIRANO. Vrlo značajna reč! Verujte mi, bićete ponosni što ste je dodali u svoj rečnik. Šta više, toliko ćete je upotrebljavati, da će to biti smešno!

"Kupimo recikliranu veš mašinu", "Kupimo recikliranu igračku", itd. Svaka nova rečenica u kojoj se pojavljuje reč reciklirano, pojačava detetovo zanimanje za njeno značenje, pa će na kraju da shvati šta ona, zapravo, znači.

Sa druge strane, dobar vaspitač može da reč RECIKLIRAN poveže sa pričom "Čarobnjak iz Oza". U njoj ima dosta prostora da ubaci i nešto svoje - tako da Limenko, plašljivi Lav i Strašilo dobiju od čarobnjaka (ili od devojčice Doroti) sve ono što im nedostaje - kao nešto što je reciklirano. Pretpostavljam da će svako dete, ako ništa drugo, pomoću ovakve priče da shvati kako sve može da ima upotrebnu vrednost, i da ništa ne sme tek tako da se baci.

3. Verzija

Posete fabrikama reciklaže bi trebalo uvesti kao obavezan nastavni program. Bio sam zapanjen činjenicom šta sve tamo može da se vidi! Verujte, i sam proces reciklaže liči na neku priču, rekao bih bajku. Nisam bio u prilici da vidim reakciju dece, ali pretpostavljam da bi svako dete bilo očarano mašinama razdvajalicama, pakericama i drobilicama.

Ovde bi "legla" priča o Deda Mrazu i patuljcima koji mu pakuju novogodišnje poklone, kao i o igračkama napravljenim od delova drugih igračaka - koje nisu bačene u đubre. Bilo bi, možda, zanimljivo da se deci na licu mesta ispriča "čitava nauka" o tome kako ništa ne treba bacati, kako sve ima svoju namenu u nekom drugom kontekstu.

Verujem da bi deca lako prihvatila ideju da su njihove igračke nekada bile deo drugih igračaka neke druge dece - ali, to je najteži deo posla. Prosto je u dečjem srcu "definisano" da se igračke kupuju nove, u prodavnici, da se dobijaju kao poklon, ili ih donosi Deda Mraz. Kako, onda, objasniti detetu da je njegova igračka već negde postojala kao nešto drugo, a da nije polovna? E, to je već nauka. To dete shvata onog trenutka kada shvati značenje reči reciklaža. Što se mene tiče, ja to još uvek radim. Za sada ne uspevam, ali sam zato - usput, sam sebe prevaspitao.

Tekst priredio Predrag Vuković Peđolino

Prethodna strana