Kad porastem biću…

Psiholozi kažu da se kod dece javlja interesovanje za buduća zanimanja oko četvrte-pete godine, ali da je to ipak individualno. U tom uzrastu, deca počinju da igraju razne uloge.

Virtuelna zanimanja

Koja zanimanja najviše privlače decu, ko su idoli današnjiim mališanima, zašto je identifikacija značajna za dete, i na koji način se u vrtićima stimuliše - neka su od pitanja na koja nam je odgovorila Dušanka Jerković, psiholog u beogradskoj Predškolskoj ustanovi Rakovica.

- Devojčice najčešće vole da budu učiteljice, vaspitačice, pevačice, javne ličnosti, stjuardese, frizerke ili prodavačice, a dečaci biraju da budu saobraćajci, građevinari… Nažalost, u poslednje vreme, deca se sve češće odlučuju i za likove iz serija ili rijaliti šoua, koje gledaju kod kuće. To nije kvalitetan sadržaj za decu, pa bi roditelji trebalo da obrate pažnju kada će da gledaju ono što je njima interesantno. A deci bi trebalo da ponude neke edukativnije sadržaje. Junaci iz aktuelnih crtaća, koji najčešće nisu oni dobri Diznijevi likovi, ili iz video igrica - u kojima često ima agresivnosti, takođe su uloge sa kojima se mališani poistovećuju. To pokazuje da provode previše vremena kraj malih ekrana i ispred kompjutera. Zato bi trebalo da roditelji više vremena provode u zajedničkim aktivnostima sa decom.   

Promenljivi uzori

Uloga mame, tate, prodavca iz samoposluge… omiljene su uloge koje deca u celom svetu najčešće igraju, i to se ne menja godinama. Menjaju se interesovanja, u smislu dominantnih igračaka koje im se nude na tržištu, kao i aktuelnih sadržaja putem medija. Ličnosti sa kojima se identifikuju, takođe su promenljiva kategorija.

- U jednom periodu, bila je aktuelna jedna estradna zvezda.  Većina devojčica ju je imitirala i želela da bude kao ona kad porastu. Sada su se stvari promenile, jer niko ne dominira dugo na sceni. Normalno je i da dete periodično menja interesovanja za buduća zanimanja. To je, recimo, slučaj kod inteligentne dece, jer su radoznala i sve bi da isprobaju. Primetili smo, što je dobro, da se mališani sve češće identifikuju sa uspešnim sportistima - kopiraju ih, kupuju određene sportske rekvizite. Devedesetih godina prošlog veka, deca u vrtićima su neretko izigravala kriminalce, što nipošto ne sme da im bude uzor, ali to je posledica onog vremena, a deca su samo prenosila ono o čemu se kod kuće govorilo. Trebalo bi da mi, kao društvo, povedemo računa o tome da pozitivni primeri, poput sportista, budu deci modeli za identifikaciju. Jer, ima mališana koji su kasnije krenuli putem svojih dobrih uzora.

Mališani u različitim ulogama

Igra različitih uloga je za decu važna zbog identifikacije ženskog, odnosno muškog pola. Kroz sve te igre, deca: uče, proučavaju situacije, biraju ono što im je važno, odbacuju ono što im ne prija, potvrđuju ono što znaju - a tako stiču sigurnost u sebe. Ponekad im ponavljanje određenih aktivnosti daje sigurnost da nešto mogu, da nešto znaju. Poželjno je da devojčice isprobaju i «muške» igre, a dečaci «ženske», jer tako mogu da se oprobaju u različitim situacijama.

- Deca koja borave u predškolskim ustanovama, mnogo vole igre uloga, koje su veoma zastupljene u vrtićima. U takozvanim kutićima kuhinje, frizera, biblioteke, saobraćaja, građevine, pozorišta… deca svakodnevno imaju neke uloge. Mališani se sami organizuju i za tili čas mala frizerka već uređuje frizuru mušteriji, kuvarica priprema hranu, u građevinskom kutku dečaci nešto konstruišu, u pozorišnom kutiću je već počela predstava… Dečji izbori treba da budu znak roditeljima i vaspitačima šta mališana interesuje, šta mu je važno, koje igre najčešće bira, šta gleda na televiziji, kako se razvija, sa kim se druži.

Odabir zanimanja kroz igračke

Izbor zanimanja može da bude i kroz kupovinu igračaka.

- Važno je da roditelji, kada kupuju deci igračke, vode računa o tome da igračka nije za «jednokratnu upotrebu», da dete sa njom može da se igra dugo, da ga upućuje na razmišljanje, da od jedne igračke može da pravi različite oblike, da nije «gotova», već da daje detetu mogućnost da nešto konstruiše sa njom. Za to su najbolje sve vrste konstruktora, Lego kockice, crtanje - kroz koje deca na vidljiv način ispoljavaju svoju maštu. Razne dečje rukotvorine, napravljene od kartona, glinamola, plastelina… sve to može da bude korisno za razvijanje kreativnosti.

Neophodna podrška odraslih

Ima dece koja već u uzrastu od četiri-pet godina izraze želju da se bave nekim sportom, ili da sviraju neki instrument. Ali, dešava se da, nakon što sa tim započnu, kroz nekoliko meseci bi opet nešto drugo. Psiholog Dušanka Jerković savetuje roditelje da se naoružaju strpljenjem i da maksimalno podrže dete u njegovim odabirima. Jer, i to je deo odrastanja, a dete će već vremenom da odluči šta mu najviše odgovara.

- Često roditelji greše kada kažu detetu: «Nemoj da mi fantaziraš», ili: «Ne govori gluposti», dok dete upravo recituje pesmicu koju je samo izmislilo. To treba podstaći, jer nikad se ne zna - možda će dete jednog dana da postane pisac, kompozitor… 

Nasuprot tome, postoje roditelji koji previše forsiraju svoju decu, tako što ih upisuju u razne školice i na treninge. Različiti su motivi za to: neispunjene želje roditelja, strah da će dete naći neki negativan izazov sa strane, socijalizacija i druženje sa drugom decom, preporuka lekara.