Druga godina vašeg deteta

Prve agresivne faze su, takođe, moguće upravo tada. Ukratko, vaše dete više nije beba i sve je izraženiji njegov lični stav i karakterne osobine. 

Dok je vaše dete bilo beba, ono što jede ste kontrolisali isključivo vi. Ono je i tada imalo mogućnost da se "brani", pokazuje da nešto od ponuđene hrane više ili manje voli, ali zahvaljujući tome što je većina dece dojena tokom prve godine, nije ni postojala mogućnost da se pojavi izražena naklonost ili otpor prema određenoj hrani. Međutim, sa dve godine vaše dete je već isprobalo većinu jela tzv. čvrste hrane, tako da sada može i da bira šta voli, a šta ne.

Najčešća greška roditelja: Stalno nutkanje deteta, molbe, pretnje ili ucene vezane za jelo.

Na primer, ako kažete: "Ako ne pojedeš kupus, neću ti kupiti stikere", dete će možda i pojesti kupus, ali će mu ostati omražen. Istovremeno, u njegovim očima postajete neko ko ga prisiljava da čini nešto što radije ne bi, kada bi imalo izbor. Ali, ako pokažete strpljenje i pustite ga da samo odredi koliko će pojesti, omogućili ste mu da razvija sopstveni ukus i određuje stepen zadovoljenja svojih potreba, pa će imati faze kada jede količinski manje, kao i faze kada jede više. Slično je i sa vama, kao odraslim osobama, tako da nema razloga da sa malim detetom bude drugačije. Roditeljska briga da će im dete "ostati gladno", ili da se rane navike pravilne ishrane u kasnijem uzrastu ne mogu formirati jesu opravdane, ali ne po cenu da obroci budu mučenje i za dete, i za vas.

Od toga da li je pojelo sve iz tanjira, važnije je da sam obrok bude prijatan čin za vaše dete.

Detetov ukus će se još puno puta menjati. Onu hranu koju trenutno ne voli, već za nekoliko dana može potpuno da prihvati.

Sa druge strane, podrazumeva se da preporuka da dete ne prisiljavate da jede  ne znači da ćete mu dozvoliti da jede sve što hoće i kada hoće. Bombone, kolači, voćni sokovi... u velikim količinama ne samo što štete, već stvaraju osećaj sitosti, što kao posledicu ima odbijanje druge vrste hrane.

2. Problemi sa higijenom

Uspostavite pravila kada se peru ruke. To mogu biti sledeće situacije: pre uzimanja hrane, posle upotrebe toaleta, po dolasku iz dvorišta ili sa ulice, posle maženja kućnih ljubimaca... Naoružajte se strpljenjem. Moraćete mnogo puta da ponovite detetu da je vreme da opere ruke, pre nego dočekate dan kada će se ono toga setiti samo. Ipak, sigurno je da će vam biti lakše da to činite sada nego kada ono bude imalo tri ili više godina. Kako bi sebi olakšali ovaj posao, detetu pažljivo objasnite zašto je važno da pere ruke ili zube. Tek kada razume da vaši zahtevi nisu samo plod vašeg autoriteta, ono zaista ima priliku da ih usvoji kao lični model ponašanja. Takođe, vaš lični primer je od ogromnog značaja. Pozovite dete u kupatilo da bi zajedno prali ruke ili zube. Ono će gledati u vas, kopirajući vaše pokrete u ovim aktivnostima.

3. Negativizam

Pod ovim nazivom krije se jedna od mogućih faza u detetovom ponašanju. Povremeno će izgledati da je "Ne" ili "Neću" jedino što vaše dete ume da kaže. Odbijaće da večera, da ide na spavanje, da pokupi svoje igračke, da krene sa vama u šetnju. Ponekad je detetovo odbijanje praćeno napadima besa, a ako jednom popustite, velike su šanse da svoje ponašanje ponavlja i ubuduće. Ono je, jednostavno, pronašlo metod koji deluje, sredstvo kojim dolazi do svog cilja. Roditeljima je obično lakše da popuste nego da se suoče i izbore sa ovakvim, neželjenim manifestacijama dečjeg negativizma.

4. Ni "da" ni "ne".

Najbolji način da sprečite dečje neprihvatljivo negativističko ponašanje jeste da njegove manifestacije ignorišete, i "ne polemišete". To ne znači da time što detetu ne dopuštate priliku da vam odgovori ni "Da", ni "Ne" vi ignorišete njegovo mišljenje ili omalovažavate njegovu ličnost. Naprotiv, vi ćete ga pitati za mišljenje, i to mišljenje usvajati u određenim poljima. Ali, kada je u pitanju ishrana ili odlazak u krevet, sprovođenja nekih vaših minimalnih zahteva vezanih za higijenske navike - jednostavno ne dajte šansu detetu da vam se suprotstavi.

Sa druge strane, kod onih roditelja koji već u ovom uzrastu nemaju pravu meru autoriteta kod deteta, i ovakav jasan, precizan i direktan zahtev može ostati ignorisan. Umesto ucena, pretnje, naredbi... pokušajte sa razložnim objašnjenima ili igrom. Na primer, ako dete odbija da spremi igračke, predložite da istovremeno sa njim vi spremate nešto svoje po kući, i da onaj ko bude brži postaje pobednik u vašoj igri.

Primer za izbegavanje odrečnog odgovora

Na primer, ako pitate dete da li želi da spava, sigurno je da će vam odgovoriti sa "Ne". Međutim, ukoliko vi nemate dileme da jeste vreme za njegovo spavanje, onda je izlišno i da ga pitate. Radije recite: "Sada je vreme za spavanje".

5. Problemi sa spavanjem

U duhu svoje faze "negativizma", na sličan način kao što odbija da konzumira određenu hranu često je kod deteta izražen i otpor prema spavanju. Najpre, ne zaboravite da ono stalno raste, i da njegove potrebe za snom više nisu iste kao kada je bilo beba. U ovom uzrastu je jedna od omiljenih dečjih rečenica:"Neću da spavam". Ignorišite je. Ukoliko se rasplače, ostanite smireni. Prestaće čim mu postane jasno da suze ne utiču na vašu čvrstu odluku. Nemojte ga hraniti usred noći ili prenositi u svoj krevet da biste ga "namolili" da legne u svoj krevet i zaspi. Kako bi ovaj otpor prema spavanju bio što manji, poslužite se malim trikovima.

Roditeljski mali trikovi: Većina dece odbija da ode na spavanje jer se to dešava pre nego što na spavanje odu roditelji. Dete misli da će se kada ono ode na spavanje, desiti nešto beskrajno zanimljivo i, jasno, ne želi da to propusti. Trikovi kao što su "mrak je, sada svi idemo na spavanje", ili uspostavljanje rituala su od velike pomoći.

Izbor rituala: Kada su rituali dobro odabrani (u skladu sa detetovim uzrastom i interesovanjima), oni lako postaju navika od velikog značaja i za dete i za vaš međusobni odnos. U uzrastu od godinu ili godinu i po, većina dece ne razume ono što se pokazuje u određenim slikovnicama. Ono tada može da gleda slike i sluša vašu priču, ali ne razume mnogo. Ipak, na ovaj način mu usađujete ljubav prema knjizi a čitanje priče pred spavanje je jedan od najlepših rituala svakog detinjstva. Samo nekoliko meseci kasnije, od dve godine pa nadalje, njegovo razumevanje istih slikovnica biće daleko bolje. Ukratko, sa slikovnicama i knjigama za decu ne možete poraniti ali možete zakasniti. One će, istovremeno, uticati na razvoj govora kod vašeg deteta.

6. Problemi sa govorom

Kako bi vaše dete što kvalitetnije izgovaralo glasove, postalo verbalno što veštije, pored čitanja trebalo bi da primenite neki od sledećih saveta:

- Razgovarajte i govorite detetu što više. Pri tome, nemojte koristiti "bebeći" glas, već svoj prirodni, kao kada se obraćate nekoj odrasloj osobi. Možete tepati i govoriti reči ljubavi svom detetu, a da ne promenite glas.

-Pokažite strpljivost kada dete nešto pokušava da vam saopšti. Podstičite ga da što više govori, umesto da vam pokazuje prstom šta želi da mu bude dohvaćeno ili prinešeno.

Konačno, ono što važi za svaki uzrast, ali posebno za ovaj rani jeste - uvek pokazujte detetu koliko ga beskrajno volite. Budite direktni, otvoreni, jasni. Tako podstičete razvoj njegovog samopouzdanja, uspostavljate čvršće međusobne odnose i direktno utičete na njegovo srećnije odrastanje.

Lakše je čuvati, negó ispravljati

Mnogo je lakše raditi na formiranju i očuvanju dobrih navika nego popravljati loše. Šta to, konkretno, znači?

*Uspostavite odgovarajući ritam dana kod deteta. Veoma je važno da u ovom uzrastu dete ima svoj ustaljeni ritam odlazaka na spavanje, vremena kada jede, svoje sitne rituale (na primer, čitanje priče pred spavanje).

*Igra je važan podsticaj razvoja. Nemojte sprečavati dete da slobodno šeta po kući, istražuje, eksperimentiše. Neophodan mu je stalni nadzor, ali imajte razumevanja za njegovu radoznalost.

*Podržavajte dobre navike, i budite što uporniji u njihovom uspostavljanju. U ovom uzrastu, dobrim navikama podrazumevamo, pre svega, higijenske navike.

Jelena Holcer, pedagog