Odbijanje kupovne prerađene hrane kao što je čips, razne grickalice i slatkiši, skoro da izaziva simptome kriziranja kod dece koja ih često i rado jedu, kako se mnogima čini. Neki veruju da je ovo prava zavisnost. Šta stručnjaci misle o ovoj navici?
„Ovi proizvodi ne izazivaju zavisnost kao opijati ili nikotin“, objašnjava doktor medicinskih nauka, nutricionista Mihail Ginzburg. „Ali, s druge strane, žudnja za slatkišima, čokoladom i grickalicama ponekad je slična zavisnosti. Želja može biti jednostavno neodoljiva, a ako nije zadovoljena, osoba može da oseti drhtavicu u telu i nelagodnost. Znamo prilično malo o moždanim mehanizmima koji su uključeni u formiranje takvih žudnji. Mislim da imaju mnogo zajedničkog sa razvojem prave zavisnosti. Uključuju signalne molekule - serotonin, dopamin, norepinefrin, endorfine, itd. Ali ne bih u potpunosti identifikovao žudnju za takvim proizvodima sa zavisnošću.”
Da biste normalizovali potrošnju ukusnih, ali ne baš zdravih grickalica, postoji jednostavno pravilo: možete da date detetu jede ukusno i nezdravo ponekad, ali ne umesto hrane, neka jede polako, uživajući u njoj, sa zadovoljstvom, male porcije i bez žurbe da jede više.”
Pitanje obrazovanja?
Radikalno mišljenje, prilično popularno je da se takvoj brzoj, prerađenoj hrani namerno nešto dodaje što izaziva zavisnost.
„Mi smo sprovodili eksperimente kada je ova vrsta proizvoda nuđena deci iz grada, sela ili nekog od plemena Južne Amerike“, kaže psihoendokrinolog i predsednik Ruskog udruženja za dijabetes Mihail Bogomolov . - Dakle, jedno indijansko dete, probavši, ispljunulo je, seoskoj deca se više dopalo slatko od slanog. Ali gradskim klincima se sve to zaista jako sviđa.
Ovo pokazuje da se ukusi neguju, sve navike potiču još iz detinjstva. Zašto većina dece sada toliko voli grickalice i slatkiše? Njima se neguje ova ljubav. Šta dobijaju za Novu godinu i druge praznike? Kako ih nagrađujete kada dobiju dobru ocenu ili završe zadatak?
Jabuke, kruške, pomorandže i druga zdrava hrana nije im omiljena? Čips, druge slane i slatke grickalice, bombone i slatkiši najčešće jesu. Naravno, to im postaje navika i potreba.
Postepeno, njihovi ukusni receptori se rekonfigurišu. Postaju manje podložni slanoj i slatkoj hrani, a da bi dobili isto zadovoljstvo, potrebno je da hranu učine još slanijom ili slađom. I izuzetno ih je teško odviknuti od ovoga.
U Finskoj je sproveden eksperiment na nacionalnom nivou. Smanjena je količina soli, šećera i masti u hrani na fiziološke standarde. Stanovništvo je prestalo da je kupuje. Morali su da promene eksperiment i postepeno smanjuju koncentraciju štetnih komponenti za 5-10% godišnje. U tu svrhu je posebno donet zakon. A posle nekoliko godina pokazalo se da se kardiovaskularni morbiditet i mortalitet smanjuje. Drugi primer: poznato je da kada je so poskupela i ljudi su bili prinuđeni da je se odreknu, počeli su nemiri.
Dakle, problem potrošnje takvih proizvoda treba rešavati na svim frontovima. Kod kuće u porodici edukacija dece o zdravim ukusima i ograničavanje konzumacije prerađenih namirnica, a na nacionalnom nivou regulisanje prehrambene industrije i ograničavanje reklamiranja“.
Budite najbolji primer deci
Naravno, roditeljima je veoma teško usaditi zdrave navike za ishranu dece kada su okruženi reklamama u kojima su sve te grickalice stalno prisutne – na TV-u, na internetu, na najistaknutijim mestima u prodavnicama i najzad, svi vršnjaci njihove dece ih jedu u školi, vrtićima, parkovima, igralištima. Iskušenje je veliko.
Ali, s druge strane, budimo iskreni: koliko često se roditelji trude da njihovo dete ima dobar zdrav obrok, tako da za užinu biraju voće, a ne čips i kolačiće? U najmanju ruku, ovo zahteva da i roditelji jedu zdravu hranu, a ne visokoprerađenu-slano-slatku grickalicu ili picu naručenu preko interneta. Često je odraslima lakše da kupe nezdrave grickalice za svoju decu kako ne bi morali da brinu o užini za školu. Tako je lakše i brže. Ali ako vi ne odgajate svoju decu, odgajaće ih drugi. U ovom slučaju, okruženje.
BONUS VIDEO