Neuronauka, konačno je skrenula pažnju na efekat trudnoće i majčinstva na ljudski mozak - a rezultati osporavaju uobičajene pretpostavke o intelektualnim sposobnostima žena tokom i nakon trudnoće. Ovo podstiče istraživače da pozovu na ponovnu procenu koncepta "maminog mozga", ako ne i na kompletnu reviziju, kako prenosi Vašington Post.
„Vreme je da se redefiniše pamćenje trudnica i mama“, tvrdi se u nedavnom komentaru u JAMA Neurology koji su napisale neuronaučnice Kler Mekormak , Bridžet Kalagan i Džodi Pavluski. Umesto da se fokusira na navodne mane maminog mozga, tvrde one, nauka treba da istakne pozitivne adaptacije koje se dešavaju kada se majka porodi.
Tokom trudnoće, pokazalo je istraživanje, ljudski mozak prolazi kroz izuzetan period reorganizacije - poznat kao neuroplastičnost. Studije pokazuju da je „ovaj stepen promene zaista važan i povezan je sa optimalnijim ponašanjem nege i boljim prilagođavanjem ovoj velikoj promeni.“
Plastičnost ženskog mozga tokom trudnoće je slična onoj tokom adolescencije, rekli su Mekormak i njene kolege. Oba uključuju „hormonski posredovane promene u pažnji, motivaciji, spoznaji i ponašanju neophodnim za prilagođavanje novim zahtevima života“, napisale su u komentaru.
„Ima smisla da su mozgovi zaista, zaista elastični za to vreme, jer postoji toliko mnogo novih stvari koje treba da naučimo kako bismo živeli sa ovim divnim stvorenjem, bebom“, rekla je Lisa Galea, neuronaučnica. Na primer, magnetna rezonanca pokazuje da se zapremina sive materije smanjuje nakon trudnoće u određenim delovima ženskog mozga i povećava u drugim. Područja mozga u kojima dolazi do redukcije odgovaraju oblastima uključenim u dekodiranje mentalnih stanja kod nas i drugih, što podstiče istraživače da teoretiziraju da to čini ove oblasti efikasnijim. Studije pokazuju da su majke sa ovim promenama na mozgu privrženije i prilagođenije svojoj novorođenčadi. Ove promene traju dve godine ili duže.
„Samo zato što zaboravljamo ne znači da je to uvek loše. To je zapravo način da se izborimo jer povezujemo nove i različite veze“, rekla je Galea, koja takođe vodi klaster za istraživanje zdravlja žena na Univerzitetu Britanske Kolumbije. „Zato što moramo da naučimo o svakom plaču bebe. Moramo naučiti kako da žongliramo sa više obaveza. Moramo biti manje sebične."
Iako zabrinutost zbog mentalne zamagljenosti ne treba odbaciti, rekla je Mekormak, ta iskustva, kao i istraživačke studije, mogu biti pod uticajem onoga što ona i njene kolege nazivaju „neizbežnim narativom“ maminog mozga.
„Studije na životinjama dugo su postavljale pitanje: ’Oh, vau, kako je ova životinja razvila ovaj novi set veština i naučila kako da bude roditelj?’“, rekla je ona. „A kod žena i ljudi, to je zapravo bilo sasvim drugačije postavljanje pitanja: „Zašto su mame zaboravne?“
Iako je čak 80 odsto trudnica reklo da imaju kognitivne probleme u svakodnevnom životu, laboratorijska istraživanja su pokazala samo manje negativne efekte na neke oblasti pamćenja i razmišljanja. Štaviše, primetila je Galea, čini se da na te rezultate utiče niz faktora, uključujući tromesečje trudnoće, pol bebe i koliko dece je žena rodila.
Naravno, da gubici pamćenja u laboratorijskom okruženju nisu tako ozbiljni kao što žene kažu da pate u stvarnom životu to može jednostavno biti posledica činjenice da nema prekida ili stresa - ili dece - u laboratoriji. Takođe je moguće da je zaboravnost koju neke žene doživljavaju više povezana sa stresom i nedostatkom sna nego sa promenama u njihovom mozgu.
Galea je rekla da ove žene ne bi trebalo da budu preterano zabrinute zbog svog zaborava jer istraživanja pokazuju da se pamćenje novopečene majke postepeno poboljšava. Studije takođe pokazuju da u srednjim godinama žene koje su rodile imaju bolje pamćenje od žena koje nisu.
„Mislim da treba da prestanemo da razmišljamo o ovim stvarima kao o pozitivnim i negativnim, sve dok su prirodne“, rekla je Galea. „Mislim da ono što nije fer je reći: 'Oh, sve je to u tvojoj glavi.' Želite da uverite ljude da, 'Hej, ovo je normalna stvar. Samo što je vaš mozak sada zaista elastičan jer ćete morati da naučite nove stvari i to brzo.'
Ono što je zaista važno, slažu se ona i Mekormak, jeste da otkriju kako ova elastičnost pomaže ženi da se prilagodi majčinstvu. Ovo bi moglo dovesti do ciljanog lečenja za 1 od 5 žena koje doživljavaju postporođajnu depresiju, kao i za one koje pate od drugih perinatalnih poremećaja raspoloženja ili anksioznosti.
Još jedan razlog za istraživanje neuroplastičnosti u vezi sa trudnoćom je razumevanje kako ove promene mozga - od kojih su neke trajne - utiču na žene kako stare. Bilo je nekih znakova da trudnoća povećava rizik od Alchajmerove bolesti, rekla je Galea, ali postoje i studije koje pokazuju da što žena ima više dece, njen mozak je mlađi.
Iako mamin mozak može da dezorijentiše i frustrira, neki roditelji vide pozitivne adaptacije koje istraživanje otkriva, rekla je Mekormak. Anegdotski, rekli su joj da uživaju u novoj sposobnosti, kao što su poboljšani multitasking i otpornost na stres, i gotovo magična sposobnost da razumeju skoro uvek šta je novorođenčetu potrebno.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO