- Bebe se rađaju sa određenim urođenim refleksima i veštinama, među kojima je i jedna neobična.
- Naučnici su utvrdili da bebe poseduju urođeni osećaj za ritam.
Kada se bebe rode, onako maleno deluju nam potpuno bespomoćno - i na neki način one to jesu, u smislu da im je potrebna celodnevna nega od strane roditelja - ali zapravo se one rađaju već sa nekim određenim sposobnostima. Tako one, na primer, već sasvim male umeju da prepoznaju emocije na licima ljudi ili da prepoznaju poznate glasove, lica...
Pored toga, nova studija je pokazala i da se bebe rađaju sa jednom veoma zabavnom veštinom - osećajem za ritam.
Studija objavljena u časopisu PLOS Biology otkrila je da novorođenčad mogu da predvide ritmičke obrasce u muzici, čak i sa samo nekoliko dana starosti.
Prethodna istraživanja su pokazala da do oko 35. nedelje trudnoće fetusi reaguju na muziku promenama u otkucajima srca i pokretima, ali da li novorođenčad zapravo mogu da predvide muziku ostalo je manje jasno.
"Novorođenčad dolaze na svet sa određenim osećajem za ritam", napisali su autori u svom radu. "Čak i naši najmanji slušaoci od dva dana mogu da predvide ritmičke obrasce, pokazujući da su neki ključni elementi muzičke percepcije urođeni".
Melodija, međutim, može biti veština koja se gradi tokom vremena. "Melodijska očekivanja – naša sposobnost da predvidimo tok melodije – izgleda da još uvek nisu prisutna. Ovo sugeriše da melodija nije urođena već se postepeno uči kroz izlaganje. Drugim rečima, ritam može biti deo našeg biološkog alata, dok je melodija nešto što učimo dok rastemo."
U svojoj studiji, Roberta Bjanko sa Italijanskog tehnološkog instituta i međunarodni tim kolega analizirali su 49 novorođenčadi koja su spavala i svirali im klavirske kompozicije Johana Sebastijana Baha.
Plejlista je sadržala 10 originalnih melodija, kao i četiri izmenjene verzije u kojima su melodije i visine tonova bile izmešane. Dok su bebe spavale, naučnici su snimali njihovu moždanu aktivnost pomoću elektroencefalograma (EEG), postavljajući male elektrode na glave beba. Tim je tražio trenutke kada su moždani talasi ukazivali na "iznenađenje" - signal da je slušalac očekivao da će muzika nastaviti u jednom smeru, ali je umesto toga čuo nešto drugačije.
Rezultati su pokazali da su mozgovi novorođenčadi reagovali sa iznenađenjem kada se ritam neočekivano promenio, što ukazuje na to da su čak i sa nekoliko dana starosti bebe formirale predviđanja na osnovu ritmičke strukture.
"Naša studija sugeriše da je obrada ritma već prilično robusna pri rođenju, dok se melodijska obrada čini manje razvijenom, ali kako bi rano iskustvo moglo da oblikuje tu razvojnu putanju ostaje otvoreno pitanje", rekla je Bjanko za Newsweek.
Nalazi su ukazali na ritam kao osnovnu komponentu ljudske slušne percepcije. Razumevanje kako i kada se ove sposobnosti pojavljuju moglo bi da pomogne naučnicima da mapiraju kako se slušni sistemi mozga razvijaju u ranom životu i kako ljudi postaju muzički svesni.
Istraživači su rekli da rad takođe pokreće pitanja o tome kako iskustvo oblikuje muzičku percepciju. Iako se mnogi roditelji mogu pitati da li puštanje muzike bebama može da ubrza razvoj, istraživači upozoravaju da njihova studija nije direktno testirala efekte izloženosti muzici. Studija takođe nije ispitivala šire razvojne ishode, kao što su jezik ili emocionalni rast, ali prethodna istraživanja nude intrigantne tragove.
Prethodna istraživanja Univerziteta u Vašingtonu u Sijetlu otkrila su da muzička intervencija može da poboljša neuronsku obradu vremena kod beba i u muzici i u govoru.
U međuvremenu, istraživanje koje je vodila psihološkinja Lorel Stjuart otkrilo je da često izlaganje muzici u kućnom orkuženju predviđa jaču gestualnu komunikaciju kod starijih beba i da bebe kojima roditelji često pevaju imaju bolje razumevanje jezika pre 12 meseci.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U foto-galeriji pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO: