Prvi minuti nakon dolaska bebe na svet predstavljaju čarobno vreme za povezivanje mame i deteta.
„Za mnoge mame to je trenutak kada konačno mogu da se opuste. Za mene je, kada sam prvi put držala bebu, bilo posebno – devet meseci čekanja da saznam kako dete izgleda, kakav je to osećaj, i konačno sam mogla da ga doživim“, rekla je dr Mišel Šimelpfenig, pedijatar iz Sanford Health centra u Južnoj Dakoti.
„Zlatni sat pruža ogromne koristi i za mamu i za bebu, ne samo tada, već i u budućnosti. Pomaže stabilizaciji novorođenčeta nakon porođaja i jačanju međusobne povezanosti“, objašnjava Tenel Čol, sertifikovana medicinska sestra-babica iz istog centra.
Veza iznad svega
Ranije je proces vezivanja često bio u drugom planu zbog medicinskih procedura. Bebe su odmah uzimane radi pregleda, kupanja i drugih intervencija. Roditelji su tek kasnije mogli da uživaju u prvom zagrljaju.
Danas medicinski radnici znaju da prvi sat života može da se iskoristi na bolji način. Kada sve ide kako treba, beba se odmah stavlja na majčine grudi radi kontakta koža na kožu. Ovaj pristup mnoge bolnice i porođajni centri sada podstiču.
Kontakt koža na kožu, uz mogućnost dojenja u tom periodu, donosi brojne koristi. Za bebu, pomaže u regulaciji telesne temperature i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Za majku, doprinosi lučenju hormona koji pomažu u dojenju, proizvodnji mleka i smanjenju stresa i anksioznosti.
Čol primećuje da bebe koje imaju iskustvo zlatnog sata manje plaču, bolje spavaju i lakše se prilagođavaju dojenju.
Odlaganje rutinskih procedura
Vaganje, merenje, kupanje i druge procedure sada se preporučuje kasnije dok beba ne završi prvo hranjenje. Čak i kada je potrebna medicinska intervencija, bolje je da se beba vrati majci čim je to moguće. Kod planiranih ili neplaniranih carskih rezova, majke često čekaju nekoliko minuta pre nego što drže svoju bebu. Ipak, većina bolnica omogućava kontakt koža na kožu što je ranije moguće, čak i u operacionoj sali.
Zlatni sat kao osnova zdravlja
Rani kontakt sa bebom pomaže majčinom telu da se prilagodi porođaju. Uspešno dojenje u prvih sat vremena povećava šanse za dobar početak laktacije i doprinosi bebinom zdravlju – od bržeg povratka na porođajnu težinu do smanjenja rizika od zdravstvenih problema poput žutice.
Pored toga, istraživanja pokazuju da dojenje pruža dugoročne koristi. Na primer, četiri meseca dojenja štite dete od infekcija uha do treće godine, dok šest meseci smanjuje rizik od respiratornih bolesti i drugih stanja u kasnijem životu.
Planiranje prvih trenutaka
Buduće majke treba unapred da razgovaraju sa porodicom i medicinskim osobljem o željama za prvih sat vremena nakon porođaja. Većina bolnica se trudi da što više omogući kontakt koža na kožu i odloži rutinske intervencije.„Postoji dovoljno dokaza da je zlatni sat vredan truda. Sve više bolnica prihvata ovu praksu kao standard“, zaključuje dr Šimelpfenig.
BONUS VIDEO