Skoro svako dete je barem jednom palo sa kreveta. Najveći strah roditelja je što se to uglavnom dešava bebama koje počnu da se okreću i puze, a većina bračnih kreveta je za njih dosta visoko. Zato je najčešća briga i nedoumica da li u tom slučaju dete treba odmah odvesti kod lekara. Samitivej bolnica dala je praktično upustvo za roditelje - koji simptomi su "crveni alarm" i na kojoj visini kreveta nikako ne treba da se ostavlja beba.
Normalna rekacija nakon pada je plač, prvo što treba da uradite je da umirite dete, zatim da proverite da li ima vidljivih povreda. Dvadesetak minuta nemojte da mu dajete da jede i pije, samo pratite ponašanje. Ukoliko se smirilo i nastavilo da se igra i kreće, nema razloga da brinete. Posle 20 do 30 minuta treba mu dati da jede, a ako hoće da spava, neka se slobodno odmori.
Međutim u slučaju da je beba jako pospana, povraća, ima vrtoglavicu ili ne može da se razbudi to mogu da budu simptomi povrede mozga. Takođe ako se pojavi velika natečenost, primetite rane ili krv odvedite dete odmah u bolnicu. Pedijatri kažu da dečiji krevetac, ili bilo koji drugi krevet na kom beba boravi, ne bi smeo da bude viši od 120 centimetara, a razmaci između okvira ne smeju da budu širi od šest centimetara.
Ne postoji bezbedna visina za padanje. Ipak, treba razgraničiti dve važne „visinske“ situacije: pad sa male visine, dakle sa običnog kreveta na kome beba boravi (obično se radi o 40 do 60 centimetara od poda) i pad sa veće visine, više od jednog metra. Srećom, padovi sa veće visine su izuzetno retki, verovatno zato što su roditelji daleko pažljiviji kada presvlače bebu i svesni su da je u tom slučaju ne treba ostavljati samu.
(Yumama)