Postupci koji roditelji u nekom momentu rade iz najbolje namere da pomognu detetu, mogu da budu pogrešni. Pedijatrica dr Marija Petrić u emisiji " Na prvom mestu" na K1 objasnila je da to nisu svesne greške. Često usled neiskustva ili saveta bližnjih mame i tate praktikuju neke stvari koje mogu bitno da utiču na sporiji razvoj motorike, posebnu u osetljivoj fazi razvoja do detetove prve godine.
Kada beba postane mali istraživač i krene da osvaja svet oko sebe tada je jako bitna uloga roditelja i način na koji oni komuniciraju sa detetom. Činjenica je da ste vi uvek tu,i da trebe da razvijete taj osećaj privrženosti i posvećenosti, ali jako je važno da pustite dete, iako je malo da se polako osamustaljuje i pre svega uči samo.
Najčešća greška roditelja je da deteu dodaju sve što im treba umesto da ih puste da uzmi sami.
"Normalno je da na početku bebi pomažemo da uzme igračku, jer je tako učimo. Međutim kada dođe trenutak da beba nauči da se okreće i puzi, najveća greška je ta što mi i dalje njoj dodajemo igračke, treba da je pustimo da ona sama dođe do nečega. Često instiktivno čim vidimo da bebe posegne za nečim mi joj odmah dodamo, ajde da je pustimo da sama dođe do nečega, to zapravo dovodi do toga da će sutra plakati za sve što hoće i čekala da joj vi to date u ruke. Sa propuzavanjem dete kreće da osvaja prostor oko sebe i tada se razvija motorika gde je najvažnije da beba počne da koristi ruke, odnosno da nauči da hvata igračke oko sebe.", objasnila je dr Perić.
Prema njenim rečima razvoj govora takođe je jako bitno podsticati, a ne da pustite da vreme učini svoje.
"Stvari koje negativno utiču na govor su dugotrajno korišćenje cucle, pasiranje hrane, jer dete tako ne razvija motoriku jezika, obraza, lica i mimičnih mišića koji su značajni za razvoj govora. Ne treba da stavljate cuclu svaki put kada zaplače, hrana vremenom treba da bude krupnija, u odrđenom uzrastu dete treba i samo da grize. Pa čak i ako imate brigu da će pojesti manje, mnogo je važnije da hranu žvaće", istakla je pedijatrica.
Takođe, kako navodi, najveća greška je bebi stavljati čarapice i rukavice na ručice što se često radi da se beba ne bi povredila:
"Beba treba da oseti nadražaje. Svi roditelji vole kada ih beba uhvati za prst i često ga daju, jer im to stvara osećaj blaženstva. Ali to je primitivan refleks, da bi dete svesno hvatalo taj refleks treba da nestane. Stalnim teranjem da beba to radi mi provociramo da taj reflek ostane, umesto toga ajde da golicamo lagano bebinu ručicu kako bi je stimulisali da otvori šaku", rekla je dr Perić za K1.
I ono što je najvažnije za puzanje, klečenje, sedenje i ustajanje je spuštati bebu na stomak isključivo na tvrdu podlogu.
"Roditelji ne treba da brinu da beba može da se uguši da će joj na podu biti hladno. Nađite neki kutak i uz vaš nadzor budite pore nje. Ako je spustite na dušek, beba će instiktivno da legne i utone, isto tako će da okrene glavu na stranu da bi disala. Budite uporni jer ova faza je najvažnija za dalji razvoj motorike, posebno u uzrastu od četiri - pet meseci", objasnila je za kraj dr Petrić.
(Yumama)