- Bebe već od devet meseci postaju izložene ekranima, i to svakodnevno.
- Stručnjaci upozoraju da vreme provedeno pred ekranima ipak nije jedino bitno, već je važno i kakvom sadržaju su deca izložena.
Iako mnogi roditelji nastoje da ograniče vreme koje njihova deca provode pred ekranima, istraživanja pokazuju da je digitalna tehnologija postala deo svakodnevice već u najranijem uzrastu. Naučnici sada upozoravaju da je važno ne gledati samo koliko vremena dete provodi pred ekranom, nego i na koji način se uređaji koriste. Novo istraživanje pokazalo je da je čak 72 odsto beba u uzrastu od devet meseci svakodnevno izloženo nekom obliku vremena pred ekranom, prenosi Independent.
Studiju je sproveo Education Policy Institute (EPI), a rezultati su podstakli raspravu o potrebi jasnijih smernica za korišćenje digitalnih uređaja kod dece mlađe od pet godina. Pokazalo se i da su jedinci još češće izloženi ekranima – čak 80 odsto njih svakodnevno provodi vreme gledajući u ekran.
Istraživanje je otkrilo i razlike u zavisnosti od strukture porodice. Bebe koje žive u jednoroditeljskim porodicama u proseku provode 47 minuta dnevno pred ekranima, dok bebe u porodicama sa dva roditelja pred ekranima provode oko 39 minuta dnevno. U proseku, bebe obuhvaćene istraživanjem provode 41 minut dnevno gledajući u ekrane. Manji, ali značajan deo dece – oko dva odsto – pred ekranima provodi više od tri sata dnevno. Kod te dece istraživači su primetili da ređe učestvuju u aktivnostima poput odlazaka napolje, čitanja s roditeljima ili pevanja.
Veza između vremena pred ekranom i drugih aktivnosti
Analiza je sprovedena na podacima više od 8.000 porodica uključenih u dugoročno istraživanje Children of the 2020s. Rezultati su pokazali da postoji povezanost između porodičnih prihoda i količine vremena pred ekranom, ali nije pronađen jasan obrazac koji bi pokazao utiče li prihod na to gleda li dete ekrane uopšte.
Zanimljivo je da se navike poput gledanja slikovnica s roditeljima nisu značajno menjale kod dece koja nisu imala vreme pred ekranom, kao ni kod one koja su provodila do jednog ili dva sata dnevno pred ekranom. Tek kada vreme pred ekranom prelazi dva sata dnevno, ta aktivnost počinje ređe da se pojavljuje.
Sličan obrazac primećen je i kod boravka na otvorenom. Oko 80 odsto beba koje nemaju vreme pred ekranom svaki dan izlazi napolje, dok taj udeo pada na 76 odsto kod dece koja gledaju ekrane do dva sata dnevno, a na 60 odsto kod onih koji pred ekranima provode više od tri sata dnevno.
Nije važno samo koliko, nego i kako
Dr Tami Kembel iz Education Policy Instituta istakla je da rezultati pokazuju kako vreme pred ekranima ne mora nužno da isključuje zdrav i aktivan razvoj deteta. "Veliki deo rasprave treba da se pomakne s pitanja koliko vremena dete provodi pred ekranom na pitanja šta gleda i zašto", objasnila je. Dodala je kako je važno razmišljati o tome kako se ekran koristi – na primer, kao deo zajedničke igre s roditeljima – ili je reč samo o pasivnom gledanju.
Prema njenim rečima, smernice koje tamošnja vlada namerava da objavi bi roditeljima trebalo da pomognu da digitalne alate koriste na način koji može da podstakne razvoj, povezivanje i uživanje u prvim godinama detetovog života, a ne da se svako korišćenje ekrana automatski smatra lošim.
Ranija istraživanja pokazuju da čak 98 odsto dece do druge godine života svakodnevno gleda u ekrane, a roditelji i učitelji primećuju da neka deca zbog toga kasnije imaju poteškoća s koncentracijom kada krenu u školu. Druge studije takođe su pokazale da deca koja provode oko pet sati dnevno pred ekranima izgovaraju znatno manje reči u poređenju sa decom koja pred ekranima provode oko 44 minuta dnevno.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: miss7mama.24sata.hr/Yumama
