Da li je vaša beba objavila ŠTRAJK DOJENJA: Prepoznajte problem i pomozite detetu

Mame koje doje svoje bebe dosta vremena posvete analiziranju tog dojenja. Računaju koliko količinski i koliko često beba jede. I svaka mama primeti kada beba jede ređe ili manje nego obično.

Štrajk dojenja definisan je kao razdoblje u kojem beba koja je uredno dojila iznenada to odbija. Takvo ponašanje obično se događa tek nakon što beba napuni tri meseca i postane svesnija sveta oko sebe.

Bebe koje stupaju u štrajk obično odbijaju dojku, ali istovremeno izgledaju nesrećno i uznemireno jer ne sisaju. Naravno, to što se beba ponekad odmiče od dojke ili povlači, ne znači odmah da je u štrajku dojenja. Možda ju samo nešto ometa. Odbijanje dojenja koje postane pravilo znak je da štrajkuje.

Ponekad roditelji štrajk pogrešno shvate kao znak da je beba spremna da se odvikne od dojenja. To je malo verovatno, jer se bebe retko same odvikavaju od dojenja pre dve godine starosti, a kada to i učine, obično se radi o postupnom smanjivanju trajanja i učestalosti dojenja, a ne o naglom prestanku.

Zašto dolazi do štrajka dojenja?

Bebe u štrajk ulaze iz različitih razloga koji mogu biti i fizički i emocionalni. Neki od uzroka su:

- začepljenje ili bol u uhu zbog kojih je dojenje neugodno

- upaljeno grlo ili ranica u ustima zbog kojih je dojenje neugodno

- bilo kakva bolest koja utiče na njihova usta i čini dojenje neugodnim

- zubi i bolne desni

- frustracija uzrokovana preslabim protokom mleka ili prekomernom količinom mleka

- frustracija uzrokovana promenom ukusa mleka zbog hormonalnih promena ili promena u prehrani

- šok nakon situacije u kojoj ih je zapanjio, recimo, mamin uzvik nakon ugriza

- osećanje majčina stresa, ljutnje ili bilo kojeg drugog stanja zbog kojeg ona nije usredsređena na dojenje

- promena proizvoda za ličnu higijenu zbog kojih mama drugačije miriše

- smetnje uzrokovane preterano stimulativnom okolinom.

Iako je mnoge od ovih uzroka jednostavno izbeći, važno je biti svestan onoga što se događa sa vašom bebom, a što bi moglo uticati na dojenje.

Šta da radim ako dođe do štrajka dojenja?

Iako štrajk dojenja može biti stresan i za vas i za bebu, postoje mnoge taktike pomoću kojih detetu možete pomoći da se uspešno vrati dojenju. Dva glavna izazova postoje za koja se za to vreme morate pobrinuti: održavanje zalihe mleka i osiguravanje hrane za vašu bebu.

Naime, kada beba jede manje mleka od uobičajenog, morate se izdajati kako biste sačuvali proizvodnju mleka. Izdajanjem ćete signalizovati telu da vam je mleko i dalje potrebno, pa će telo nastaviti da ga proizvodi.

Što se tiče bebe, nju pokušajte hraniti na flašicu, jer je bitno da ostane hidrirana i dobro nahranjena do povratka na dojku.

Nakon što se pobrinete za ove izazove, vreme je da poradite na prekidu štrajka.

Ako ste zabrinuti da je vaša beba bolesna ili ima neke druge telesne nelagode koje su dovele do štrajka, posetite pedijatra koji će vas usmeriti na pravi put.

Kada se upustite u rešavanje problema, nekoliko je načina na koje možete podstaći bebu da doji:

- lezite s bebom tako da vam se koža dodiruje i nežno joj ponudite dojku

- promenite položaj

- dojite u zatamnjenoj sobi kako biste sprečili ometanja

- pokušajte da ostanete opušteni i radite na uklanjanju stresa zbog dojenja

- za vreme dojenja činite sve kako bi to bilo pozitivno vreme i za vas i za bebu.

Kada bi trebalo da se zabrinem?

Većina štrajkova dojenja traje od nekoliko dana do jedne nedelje. Ako vaša beba odbija da jede bez obzira na načine na koje je pokušavate nahraniti, gubi na težini, ne mokri ili nema stolicu kao i inače, ako pokazuje bilo kakve druge znakove koji vas brinu, odmah se javite pedijatru.

Ako beba doji ređe nego prije, ali jede na gflašicu, očito je zdrava i srećna i štrajk dojenja ne utiče na njeno celokupno zdravlje.

Štrajk dojenja može biti frustrirajuće iskustvo i za mamu i za bebu, ali on ne znači da je vreme za dohranu i prestanak dojenja. Nakon nekoliko dana i uz malo nagovaranja i podrške, vi i vaša beba čete se verovatno vratiti staroj rutini.

Pročitajte i...