Preterana stimulacija nije dobra za bebu

Mozak jednomesečne bebe nije u stanju da obradi veliki broj pristiglih informacija iz okruženja. Zbog toga je važno voditi računa o tome koliko i na koji način stimulišemo bebu.

Ne "zatrpavajte" bebu igračkama

U trećem mesecu uvedite "Baby gim" sa igračkom postavljenom na sredini, da bi beba glavu zadržavala u središnjoj liniji. Ako biste sve ove igračke koristili odmah od rođenja, ili bebu stalno nečim stimulisali, ona bi vrlo brzo postala razdražljiva.

Kada beba plače, roditelji često počinju da joj nude jednu igračku za drugom - u želji da je umire, što uglavnom izazove suprotan efekat - beba samo još više plače. Previše podsticaja samo povećava broj informacija, koje bebin mozak ne može da obradi. Ovo se događa i u kasnijim periodima, kada je beba zatrpana igračkama sa kojima uglavnom ne zna šta da radi. Ako uzme igračku i odmah je ostavi, verovatno nije dostigla određen stepen zrelosti da bi mogla da je koristi. Ili, jednostavno, igračka nije funkcionalna, pa je samim tim beskorisna.

Organizovan prostor za igru

Kada beba uči da koristi novu igračku, treba joj dati dovoljno vremena da je savlada, i pomoći joj u tome - najpre pridržavanjem, zatim stalnim dodavanjem kada je ispusti, kao i pokazivanjem šta sa igračkom može da se radi. U svakom trenutku, bebi na dohvat ruke treba da bude jedna-dve, najviše tri igračke. To važi i za bebu koja puzi, sedi ili hoda. Sve što je više od toga - stvara nered i dovodi do konfuzije kod deteta. Bebin prostor za igru mora da bude organizovan, kako bi ona mogla da koristi igračke na pravi način, što će omogućiti njen normalan motorni razvoj.

Previše animacije umanjuje koncentraciju

Odrasli nekada ne mogu da obuzdaju svoja osećanja, naročito kada je prisutno mnogo osoba: svako želi da pokaže koliko voli bebu, pa je neprestano neko drži u rukama, nosi kroz kuću, peva, igra sa njom...

Često je uključen TV po čitav dan, bebi se stalno obraćaju, nude joj igračke. Kada dete raste u takvom okruženju, može da ima problema sa koncentracijom, jer ga stalno neko u nekoj aktivnosti prekida i nudi mu nešto drugo. Koliko god to delovalo beznačajno, kasnije može da bude veliki problem u ponašanju deteta - kada ono ne može da se usredsredi na jednu aktivnost, jer nije naviklo da započeto i završi.

U želji da zabavimo dete, dešava se da ne poštujemo njegove potrebe, koje ono sâmo ima. Ako ne znate šta treba da radite sa detetom a šta ne, dovoljno je samo da zamislite sebe u toj situaciji, pa će vam biti jasno da li i koliko treba da stimulišete mališana.     

Snežana Milanović, visoki strukovni terapeut