10. mesec - radoznalost kojoj nema kraja

Odojče u desetom mesecu zauzima "četvoronožni položaj" pri kojem, dok se oslanja na šake, ne podiže samo grudni koš i stomak, već i guzu. U tom položaju, ono se klati napred-nazad u mestu, ravnomerno premeštajući težinu na ruke i noge, što predstavlja preduslov za puzanje. U početku, puzanje je nekoordinisano, ali će ga dete tokom narednog meseca usavršiti.

Savet: još uvek nemojte da detetu obuvate cipelice, jer je za stopalo najzdravije hodanje bosim nogama. U direktnom kontaktu stopala sa podom - njihovi mišići će, prilagođavajući se podlozi, ojačati. Da ne bi bilo hladno, potražite debele sokne, gumirane odozdo, kako se dete ne bi klizalo po glatkom podu.

Pincetni hvat

Prilikom hvatanja predmeta, odojče sada koristi samo palac i kažiprst, pa precizno može da uhvati vrlo sitan predmet (posle čega ga, po pravilu, stavlja u usta, na šta treba obratiti posebnu pažnju)! Ako bebi ponudimo dve kocke, ona će da ih uzme i kucka jednu o drugu, što joj predstavlja veliko zadovoljstvo. Složenije igračke će istraživati kažiprstom i zagledati sa svih strana, interesujući se za detalje.

Krajem desetog meseca, dete iz klečećeg položaja uspeva da se uspravi na obe noge - tako što stavlja jednu nogu napred i rukama se povlači na gore, držeći se za neki predmet. Neka deca mogu da naprave nekoliko koraka pridržavajući se za zid ili krevet, a manji broj dece i bez pridržavanja.

Savet:ukoliko su, pri dizanju u stojeći položaj, obe noge vašeg deteta stalno ispružene, posavetujte se sa pedijatrom. Nemojte da koristite sprave za učenje hodanja (dubak, kaiševe), jer bi, zbog nepravilnog oslonca, mogle da prouzrokuju deformitete koštano-zglobnog sistema. Osim toga, bez osećaja za silu zemljine teže, dete će, kada prohoda, biti trapavo, često će da pada, a može i da se ozbiljno povredi, jer nije naučilo pravilno da održava ravnotežu.

Strah od nepoznatog

U kontaktu sa ljudima, odojče sada veoma dobro razlikuje poznate od stranih osoba - kojih se plaši i ne dozvoljava im da ga uzmu. Takođe se plaši nepoznatih prostora. O tome treba voditi računa kada se angažuje bebisiterka, jer će ona imati dosta problema da umiri dete koje plače ukoliko se ranije nisu upoznali. Gledajte da ga bar čuva u poznatom prostoru.

Da li desetomesečno odojče treba stavljati na nošu?

Iako mali broj dece ovog uzrasta zaista uspeva da shvati čemu služi noša, za većinu je još rano da je koristi. Neke majke se izvešte da "ulove" stolicu, jer njihova beba ima vrlo redovno pražnjenje creva, ali dete još nije toga svesno. Postoji opasnost da se beskonačnim sedenjem na noši kod njega stvori otpor i postigne kontraefekat. Najpre imenujte radnju svaki put kada je obavi u pelene (mokrenje je gotovo nemoguće otkriti). Zatim demonstrirajte sopstvenim primerom gde bi to trebalo da se obavlja. A tek ako dete pokaže interesovanje da vas imitira, ponudite mu nošu.PageBreak

Foto: Profimedia

Manje mleka u ishrani

Mleko: Količinu mleka treba postepeno smanjivati. Veća količina od pola litra dnevno uzrokuje malokrvnost, jer zauzima mesto hrani bogatoj gvožđem, koga u mleku nema dovoljno.

Žitarice: Najbolje ih je davati u obliku kašice. Postoji veliki izbor gotovih žitnih kašica za bebe. One koje su obogaćene gvožđem, kvalitetnije su i treba ih davati detetu do osamnaest meseci. Do godinu dana treba izbegavati žitarice sa čokoladom ili medom. Mogu da se pripreme i domaće (popara, kačamak). Kao dodatak, može da se ponudi mlad kravlji sir*, žumance ili voće. Odojčetu od deset meseci treba staviti u ruku parče hleba ili keks da samo jede.

Povrće i meso: Od povrća, odojčetu može da se uvede spanać, sočivo i pire ili sok od svežeg, oljuštenog paradajza*. Od mesa, mogu da se daju sve vrste, osim svinjskog.

*Ako u vašoj porodici postoji sklonost ka bilo kakvoj vrsti alergije (astma, polenska kijavica, ekcemi), pre nego što bebi uvedete ove namirnice, posavetujte se sa pedijatrom.

So i masnoće: Ne treba žuriti sa dodavanjem soli u hranu (neophodna je tek od jedanaestog meseca), naročito u porodicama sa povišenim krvnim pritiskom. Masnoća se od šestog meseca dodaje hrani u vidu ulja ili margarina (najbolje u pire od povrća ili kačamak).

Voće, voda, sok: U prvoj godini se ne preporučuje bobičasto, jagodasto i južno voće (osim banane).

Vodu i sok, desetomesečno odojče treba da pije iz poklopljene čašice sa «kljunom», a količinu vode ne treba ograničavati.

Nemojte insistirati da beba pojede ceo obrok, naročito u fazi kada je muči nicanje zubića, koje prolazno umanjuje apetit. Važno je da što više pojede sama, bez vaše pomoći, a nered koji pritom napravi smatrajte normalnim i stavite u drugi plan. Spremljenu hranu možete da čuvate u frižideru 24 časa, a u zamrzivaču dve-tri nedelje.

Jelovnik za odojče uzrasta od 9 do 12 meseci

PageBreak

Mlečne zube treba prati čim se pojave - najpre gazom, a krajem prve godine četkicom (bez paste u prve dve godine života). Dete u ovoj fazi trpa u usta sve što vidi, što može da bude veoma opasno, ali mu se mora dozvoliti da "glođe" gumene igračke - koje treba da su čiste, ali ne i sterilne.

Lekarski pregled

Sa navršenih devet meseci, odojče treba odneti na sistematski pregled, gde će biti izmereno i pregledano. Ukoliko do sada nije ispitivana funkcija čula vida i sluha, to bi ovom prilikom trebalo učiniti, naročito kod dece koja imaju neki od rizika u pogledu psihomotornog razvoja. Nema vakcinisanja, osim ako je nešto zaostalo od ranije.

Beba pod nazorom

Otkako je beba počela da se kreće, zajedno sa njenom radoznalošću raste i opasnost od povređivanja, zbog čega zahteva nadzor 24 sata dnevno!

Padanje: Odojče koje uči da hoda, može pri padu da se udari o razne okolne predmete, ili da padne na lice - kada obično povredi gornju resicu u ustima. Pritom najčešće nastaje manje krvavljenje, koje samo stane. Ako je veće, stavlja se šav. U ovom periodu treba sklanjati sve oštre predmete, a naročito zaštititi uglove stola, kako dete ne bi udarilo glavom u njih.

Iščašenje lakta: Druga tipična povreda nastaje tokom prohodavanja. To je iščašenje lakta prilikom trzaja deteta, što učini odrasla osoba koja ga drži za ruku, pokušavajući da spreči pad. Ta povreda zahteva "nameštanje" zgloba i imobilizaciju - određeno vreme.

Opekotine: Opekotina predstavlja oštećenje tkiva uzrokovano fizičkim agensima (toplota, električna struja i razne vrste zračenja), ili hemijskim agensima. Kod odojčadi su češće oparotine od opekotina vrelim predmetom ili plamenom. Pročitajte tekst: Prva pomoć kod opekotina.

Preventivni saveti

Držite prozore zatvorene. Postavite vrata na vrhu stepenica. Pokrijte električne prekidače, a električne instalacije držite van domašaja deteta. Smestite dete u ograđen prostor kada je napolju ili kada nema odraslih u blizini. Ne unosite dete u kuhinju. Izbegavajte sintetičku odeću. Držite oštre predmete, ručke lonaca i tiganja na šporetu van domašaja deteta, a posuđe sa vrelim jelima dalje od ivice stola. Ne ostavljajte dete samo sa kućnim ljubimcem.

Ona nema zlu nameru

Mere prevencije koje ste preduzeli neće biti dovoljne da spreče da beba ponekad zapadne u nevolju, jer je njena radoznalost neograničena. Zato je od prvih detetovih koraka potrebno da se ono uči izvesnoj disciplini, radi sopstvene i tuđe bezbednosti, kao i radi očuvanja prostora u kome živi. Skoro da nema ničeg težeg u procesu vaspitanja od disciplinovanja deteta. Nema roditelja koji povremeno ne izgubi živce i ne poželi da istuče nevaljalo dete. Ali, da li beba može da bude nevaljala? Čak i kada radi ono što zna da ne treba, ona nema zlu nameru, već ispituje svet oko sebe (gde su granice dozvoljenog, kako mama i tata reaguju u pojedinim situacijama, šta će se desiti ako uradi ovo ili ono, itd.). Detetu su ograničenja potrebna, jer su potvrda da postoji deo sveta u kome je ono zaštićeno i sigurno. Deca kojoj je sve dozvoljeno, osećaju se izgubljeno u svetu nepoznatog, nesposobna da se izbore sa problemima. Jer, tako mala, zapravo još uvek ne razlikuju dobro od lošeg.

Dobar je onaj roditelj koji brine o detetu - ne samo rečima, već i delom, koji mu daje dobar sopstveni primer, koji je dosledan a nasmejan, vedar i pun ljubavi. Previše zabrana nije dobro. Izaberite prioritete, ali obavezno učite dete da ne valja raditi opasne stvari (dirati struju, vrelu vodu, istrčavati na ulicu i slično), makar morali fizički da ga sprečavate u tome. Pritom se ne misli na fizičko kažnjavanje, jer je ono uvek kontraproduktivno, a u ovom uzrastu neosporno predstavlja zlostavljanje, pošto beba nije u stanju da shvati njegov smisao. Na primer, ako dete ne posluša kada mu kažete da ne vuče gajtan, ustanite i ponudite mu drugu zabavu, ne dozvoljavajući mu da se povredi. Ispravka i nagrada za poslušnost su uvek delotvornije od batina.

LJubav je bebina oaza

Iako ćete lakše naučiti poslušnosti kućnog ljubimca nego radoznalo dete, zapamtite da je dresura samo za životinje, a dete je ličnost vredna poštovanja od najranijeg uzrasta. Ako vam nešto dâ, recite mu: "Hvala", kada od njega nešto tražite, kažite: "Molim te". Postupate li ovako od najranijeg uzrasta, imaćete više uspeha nego kada sa dve-tri godine nastupi faza negacije (koja je normalna u odrastanju). Spremite se da bezbroj puta ponovite nešto pre nego što dete takvo ponašanje potpuno usvoji. Ipak, pustite bebu da i ona o nečemu odlučuje (na primer, koju će kapu da stavi na glavu, koje čarapice da obuje, da li će pojesti koru hleba ili keks i slično). I, ne zaboravite da i kada ste ljuti - ne kritikujete dete, već njegove postupke. Grlite ga što češće i obasipajte malim nežnostima, kako bi bilo sigurno da je voljeno. Vaša ljubav je tvrđava koja će čitavog života da štiti njegovo samopouzdanje i omogući mu da donosi ispravne odluke.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar