ZAŠTO JE VAŽNA BALANSIRANA ISHRANA: Utiče na zdavlje i mame i bebe

Balansirana ishrana je temelj dobrog zdravlja, i počinje u intrauterinom životu, odnosno u stomaku mame. Takođe koliko je takav način ishrane važan za bebu, važan je jako i za mamu.

Shutterstock

Potrebe u trudnoći su velike i vrlo je bitno da mama bude podmirena kako vitaminima, mineralima, tako i svim ostalim bitnim elementima. Dojenački period je podjednako zahtevan u smislu nutrijenata koliko i trudnički period, pa prema tome, značaj adekvatne ishrane je važan u svim segmentima bebinog i maminog života.

Tri najbitnija preduslova dobrog zdravlja su:

- Uravnotežena (izbalansirana) ishrana

- Telesna aktivnost

- Higijena

Zašto su nam “nasa creva” toliko bitna?

1. 70-80% ćelija zaduženih za naš imunitet je smešteno u crevima (naša odbrana od “spoljnih agresora” je uglavnom lokalizovana u crevima).

2. oko 100 triliona različitih vrsta mikroorganizama je prisutno u našim crevima – koji žive zajedno sa nama. Naravno da među njima ima onih koji su dobri za naše ZDRAVLJE, a ima i onih koji bi da ga naruše.

3. 95% ukupnog serotonina ("hormona sreće") iz organizma se upravo ovde stvara

Odbrambeni sistem (imuni sistem) koji nas štiti od infekcija, je usko povezan sa zdravljem naših creva i sa onim što unosimo hranom – uravnoteženom (izbalansiranom) ishranom.

Kako možemo preko odgovarajuće ishrane unaprediti svoj odbrambeni sistem (imuni sistem). Šta moramo unositi?

  • vitamine (poseban osvrt na vitamin C i vitamin D; oba vitamina od izuzetnog značaja za imuni sistem) 
  • esencijalne (neophodne) masne kiseline (posebno bitne omega 3- i omega 6- masne kiseline)
  • esencijalne (neophodne) aminokiseline
  • makro i mikroelemente (gvožnje, cink, selen…)
  • vlakna (značajna uloga kao prebiotika - deo hrane za dobre (korisne) bakterije prisutne u crevima)
  • drugi elementi značajni u ishrani (ugljenihidrati, nukleotidi…)

Šta to sve znači za malo dete u periodu od 1. do 3. godine?

Imuni sistem deteta nastavlja intezivno da se razvija nakon prve godine života. Mala deca rastu veoma brzo tokom prve tri godine života:

- postaju 2x veća

- 5x teža

- dobiju 1 g moždane mase svakoga dana u proseku)

Malo dete ima specifične potrebe u ishrani. Deci koja su tek prohodala treba:

- Do 6 x više hranljivih materija nego odraslima (po kg telesne mase)

- Želudac deteta koje je tek prohodalo je 5 x manji nego kod odrasle osobe

- Svaki obrok mora da sadrži sve što je neophdno za pravilan rast i razvoj deteta

U mnogim delovima sveta, deca koja su tek prohodala i mala deca, imaju neizbalansiranu ishranu. Unos hranljivih materija je vrlo često neadekvatan. Unos gvožđa, cinka i vitamina je često ispod preporučenih nivoa. Dok je unos kalorija često prevelik, a unos voća i povrća premali. Takvi disbalansi mogu dovesti do deficijencije i bolesti.

Značaj dobrog imuniteta nisu samo kratkoročni benefiti, već benefiti koji imaju i dugoročne pozitivne efekte: prevencija šećerne bolesti, srčanih oboljenja, gojaznosti, alergija, depresije, artritisa i karcinoma u kasnijem odraslom životnom dobu…

REŠENJE PROBLEMA:

Koristiti izbalansiranu ishranu sa dovoljnim unosom svih neophodnih sastojaka za zdrav rast i razvoj i pravilnu podršku odbrambenom sistemu (imunom sistemu) malog deteta.

Obezbediti odgovarajuće nivoe proteina za tu starosnu grupu

Obezbediti hranu koja sadrži prebiotike – kao podršku imunom sistemu deteta

Obezbediti optimalan unos gvožđa, joda, vitamina D za sprečavanje deficijencija

Smanjiti nivo natrijuma za sprečavanje preteranog unosa ishranom

Obezbediti optimalan unos ; neophodnih normalnom razvoju mozga

Ukoliko se beba hrani maminim mlekom podmirena je svim navedenim hranljivim materijama i preporuke su da bi dojenje trebalo trajati minimum dve godine, pa i duže, kako bi beba bila podmirena svim hranljivim materijama kroz period kada dolazi do sazrevanja organa i sistema organa. Ukoliko mama ne može da doji ili nema dovoljno mleka, preporuka je mlečna formula koja takođe sadrži sve navedene elemente i prilagođena je potrebama beba za uzrast.