Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti ističe da većina dece nije isključivo dojena, ali i da je dojenje ne traje dovoljno dugo, koliko je preporučljivo.
Naučnici su se okrenuli istraživanju razloga zbog čega je to slučaj.
Jedna komplanija je razgovarala sa 1000 majki i došla do zaključka da više od pola njih (57 posto) nije bilo dobro pripremljeno za dojenje.
Kada su razmišljali kako bi ovo moglo da se reši, ispitali su majke. 37 posto njih reklo je da bi volele da su imale prenatalnu edukaciju o dojenju, 35 njih je istaklo da bi bolji uslovi po pitanju porodiljskog odsustva mnogo pomogli, a 53 posto je reklo da bi malo realističniji prikaz dojenja na društvenim mrežama i u medijima pomogao da budu spremnije.
Uglavnom, velika većina majki ističe da dojenje nije prikazano realno u njihovoj okolini i da bi trebalo da se o tome više govori.
Više od polovine majki ističe da je dojenje mnogo veći izazov nego što su očekivale. Najveći izazovi su obično:
- Učenje kako se doji na samom početku
- Bol koji je povezan sa dojenjem
- Izmlazanje na poslu
- Problemi sa bebinim jezikom
Glavni problem je, zapravo, nepripremljenost majki, na kojoj bi zaista trebalo da se poradi.
Pritisak koje mame imaju po pitanju dojenja je takođe jedan od velikih kamena spoticanja. Često se majkama stvara krivica ukoliko ne mogu da doje, čak i pre samog porođaja. Takav pritisak može samo škoditi, umesto da pomogne i podrži majku u ovom izazovnom periodu.