Kravlje mleko se uvodi u dečju ishranu tek nakon navršenih godinu dana, a evo i zbog čega:

1. Odojčad koja je na kravljem mleku ne uzima dovoljno gvožđa, linolne kiseline i vitamina E, a uzima prevelike količine natrijuma, kalijuma i belančevina. Pošto su molekuli belančevina u kravljem mleku veliki, oni mogu da prolaze kroz crevni trakt nesvareni, izazivajući crevno krvarenje. Ono je nevidljivo golim okom, ali može da bude štetno, zato što dovodi do nedostatka gvožđa i posledične anemije. Kravlje mleko sadrži suviše malu količinu gvožđa, čija je bioiskoristljivost veoma niska. 

2. Kod beba koje su sklone alergijama, rano uvođenje kravljeg mleka može da podstakne pojavu alergije.

3. Za odojčad sa genetskom predispozicijom insulin zavisnog dijabetesa, rano uvođenje mleka može da bude “pomažući“ faktor.

4. Kravlje mleko sadrži manje linoleinske kiseline. Manjak ove neophodne masne kiseline kod odojčadi može da izazove proliv, ekcem, čak da “pojača“ ojed od pelena.

5. Kravlje mleko sadrži manje mlečnog šećera laktoze, u kojoj se nalazi galaktoza, potrebna za izgradnju mijelinskih omotača oko nerava.

6. Vrsta laktoze koja je prisutna u kravljem mleku nije u stanju da u crevnom traktu bebe izgradi čistu kulturu korisnih, bifido bakterija. To omogućava štetnim bakterijama da se slobodno razmnožavaju i stvaraju štetne sporedne produkte.

7. Kravlje mleko sadrži znatno više proteina od majčinog, što izaziva opterećenje bubrega i dovodi do dehidracije. Još je gore davati razblaženo kravlje mleko, jer to može da izazove preterano unošenje proteina u  organizam zbog uzimanja velike količine, kako bi se zadovoljila kalorijska vrednost.
Ove promene stvaraju podlogu za infekciju i slabe imuni sistem, posebno kod genetski predisponirane dece.

8. Kravlje mleko sadrži dvostruko više proteina kazeina - koji se duže vari, ima tendenciju zgrušavanja i izaziva konstipaciju (zatvor).

9. U adaptiranoj mlečnoj formuli, protein koji je uzet iz kravljeg mleka je modifikovan - da bi bio svarljiviji. Količine proteina koje su uzete su u manjim koncentracijama nego u kravljem mleku i približno odgovaraju nivou u majčinom mleku. Da bi se popravila svarljivost, obezbedile neophodne masne kiseline i redukovala kontaminacija, mlečna mast je zamenjena biljnim uljima.     

Prim dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista