Sindrom nedovoljnog napredovanja može da se podeli u dve grupe:

● neorganskog porekla - kada, ni uprkos brižljivom ispitivanju, ne može da se otkrije bolest ili poremećaj koji ga izaziva
● organskog porekla - koji je ređi, a izazvan je nekim prikrivenim oboljenjima

Sindrom nedovoljnog napredovanja neorganskog porekla

Energetsko-proteinski manjak

Najčešći uzrok sindroma nedovoljnog napredovanja neorganskog porekla je energetsko-proteinski manjak (proteini su belančevine), nastao zbog nedovoljnog unosa, neadekvatnog iskorišćavanja hranljivih materija, ili zbog povećanih metaboličkih zahteva.

Nedovoljan energetsko-proteinski unos u doba odojčeta i malog deteta, kada je rast veoma intenzivan, prevashodno uzrokuje smanjenje potkožnog masnog tkiva i telesne mase, dok se manje odražava na rast u visinu. Odojče ima karakterističan izgled: zbog malokrvnosti je bledo, koža mu je naborana, bez jedrine, a izgled lica starački. Kosa je tamno crvenkaste ili žućkaste boje, suva i tanka. Trbuh je naduven, ruke i noge natečene, a stolica neuredna (u vidu naizmeničnih proliva i zatvora). Postoji i poremećaj sna, puls je usporen, krvni pritisak snižen, nekad se javlja i šum na srcu, iako dete nema srčano oboljenje. Odojče je apatično, mlitavo, i slabo pokretljivo. Obilno se znoji, naročito po glavi, i sklono je infekcijama.

Ovakvo stanje, ako potraje, može da uzrokuje razna organska oboljenja, koja dodatno smanjuju stepen uhranjenosti i ugrožavaju dete. Sa druge strane, primarno nastala infekcija, naročito mokraćna i usna, kao i stres - mogu, zbog gubitka apetita, da izazovu značajnu pothranjenost.

Nedovoljno unošenje vitamina i minerala

Sindrom nedovoljnog napredovanja neorganskog porekla može da nastane i zbog kvalitativnih poremećaja u ishrani - na primer, ako se ne unosi dovoljno vitamina i minerala. Najčešće oboljenje je anemija, zbog nedovoljnog unosa gvožđa. Ona je karakteristična za odojčad posle navršenih šest meseci i malu decu koja piju previše mleka koje je siromašno gvožđem. Zbog toga ne jedu dovoljno druge hrane, bogate tim elementom. Anemija se manifestuje bledilom kože i sluznica, bezvoljnošću, slabim apetitom, brzim zamaranjem pri fizičkom naporu, glavoboljom, i slično.

Deficit cinka

Ponekad odojče ima deficit cinka, koji je neophodan učesnik većeg broja metaboličkih procesa. Ovo oboljenje se manifestuje izraženim naprslinama kože, naročito oko usta, jer je cink neophodan u očuvanju integriteta kože i zarastanju rana.

Psihosocijalni poremećaji

Čest uzrok sindroma nedovoljnog napredovanja neorganskog porekla jesu i psihosocijalni poremećaji, koji se najčešće javljaju u porodicama niskog socioekonomskog statusa, ali i tamo gde nema harmonije u međusobnim odnosima. Odsustvo emocionalne stimulacije, fizičko zanemarivanje, zlostavljanje i uskraćivanje hrane u ovakvim sredinama su osnovni uzrok nedovoljnog napredovanja deteta.

Brižljivim ispitivanjem se često dobiju podaci o razvodu braka, alkoholizmu, zloupotrebi lekova i/ili droga, duševnim poremećajima ili, jednostavno, nesnalaženju roditelja u novoj ulozi.

Fizičko zanemarivanje

Fizičko zanemarivanje je relativno često kod dece sa fizičkim i mentalnim nedostacima. Deca lišena emocionalne i socijalne stimulacije imaju karakterističan izgled i ponašanje: nežna su i bleda, malo govore i malo se smeju, deluju oprezno, uplašeno, nezainteresovano, ili povučeno. Ako dugo borave u bolnici, ispoljavaju stereotipne pokrete u krevetu (ljuljanje, lupanje glavom, itd.).

Kako se leči anemija?

Suština lečenja je pravilna ishrana, a to znači da mlečnu hranu treba svesti na normalnu meru, prema preporuci lekara, dok ostatak obroka treba popuniti kvalitetnim namirnicama, bogatim gvožđem (meso, žumance, zeleno i crveno povrće). Pored toga, dete će morati da pije i preparate gvožđa, uz kontrolu krvne slike jednom mesečno. Lečenje traje dugo: nakon normalizacije krvne slike - još dva meseca, kako bi se popunile rezerve gvožđa u organizmu.PageBreak

Sindrom nedovoljnog napredovanja organskog porekla

Ako je uzrok sindrom nedovoljnog napredovanja organskog porekla, onda dete ne napreduje jer je bolesno. Najveći broj oboljenja se lako otkriva nakon razgovora i pregleda, ali ima i onih podmuklih, koje je teško dokazati.

Tu se prevashodno misli na zapaljenje srednjeg uva, mokraćnu infekciju, celijakiju, tuberkulozu, hipotireozu, neke urođene srčane mane, itd. Nekada je reč i o nizu vrlo retkih metaboličkih, koštano-zglobnih i genskih oboljenja.

Neka zdrava deca imaju konstitucionalno usporen rast.

Dijagnoza

Za dijagnozu sindroma nedovoljnog napredovanja, najvažnije je uzeti detaljne podatke - i to od oba roditelja, pa i treće osobe ako je potrebno. Neretko, već sam izgled i ponašanje deteta ukazuju na uzrok slabog napredovanja.

Kada treba hospitalizovati dete sa sindromom nedovoljnog napredovanja?

● jasna sumnja na organsko oboljenje ● prisustvo znakova fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja ● anamneza o čestom povraćanju ili prolivu ● odojčad iznad dva meseca života sa telesnom masom blizu porođajne ● odojčad u uzrastu od tri do šest meseci sa minimalnim uvećanjem telesne mase u poslednja dva meseca                          ● pothranjenost potencijalno opasna po život ● depresija majke ili neprihvatanje deteta ● podaci o neobičnoj ishrani ● beznačajno napredovanje u toku dva meseca ambulantnog lečenja

Laboratorijske pretrage se izvode ciljano, ali često nisu od velike pomoći.

Lečenje

Ako se ne sumnja na organsko oboljenje, vrši se korekcija ishrane, uz intenzivnu emocionalnu stimulaciju - i to je, obično, dovoljno da dete počne da napreduje. Ukoliko ove mere ne pomognu, sprovode se dopunska ispitivanja, u cilju otkrivanja uzroka sindroma nedovoljnog napredovanja.

Lečenje sindroma nedovoljnog napredovanja psihosocijalnog porekla može da bude vrlo teško. Nekada je dovoljno da se dete samo izdvoji iz sredine u kojoj je živelo, pa da počne da napreduje. Zadatak socijalne službe jeste da, koliko je moguće, utiče na promenu prethodnih uslova života u porodici.

Najviše može da se postigne preventivnim merama, koje se sastoje u edukaciji mladih roditelja i podsticanju na rađanje onoliko dece koliko im dozvoljavaju mentalne sposobnosti i socijalni uslovi.

Lečenje dece sa energetsko-proteinskom pothranjenošću se sprovodi u dve faze. Prvih 7-14 dana se određuje slobodan režim unosa hrane, s tim da energetski unos optimalno odgovara visinskom uzrastu. U drugoj fazi, energetski unos se povećava za 50 odsto.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar