Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Koliko je bebi potrebna voda u letnjim mesecima?

Potreba deteta za vodom zavisi od unosa kalorija, temperature okoline, vlažnosti vazduha, brzine vazdušnog strujanja, telesne temperature, aktivnosti, i brzine njegovog rasta.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Voda sačinjava najveći deo telesne mase čoveka. Njena zastupljenost u odnosu na ukupnu telesnu masu je znatno veća kod novorođenčeta i mladog odojčeta, nego kod starije dece i odraslih. Voda čini 94 odsto ukupne telesne mase fetusa u trećem mesecu razvoja, 80 odsto u 32. nedelji (nedonošče), i 78 odsto kod donešenog novorođenčeta.

Odnos između prometa tečnosti (u lit/24h) i ukupne zalihe tečnosti u organizmu odojčeta i odrasle osobe

odojče

odrasla osoba

Unos vode

Zaliha

1,0 lit

4,2 lit

oko 25%

2,0 lit

42,0 lit

oko 5%

Odojče "izmeni" oko 25 odsto svoje zalihe tečnosti, dok odrastao čovek izmeni samo pet odsto. Ovo je glavni uzrok veće sklonosti odojčeta dehidraciji.

Glavni organ koji reguliše promet vode u telu je bubreg. S obzirom da još nije zreo u prvim danima života, organizam novorođenčeta ne valja opterećivati velikom količinom tečnosti. Stoga se priroda i pobrinula da prvo majčino mleko bude oskudno, poput «vodice». Ono se naziva kolostrum i prepuno je važnih hranljivih i zaštitnih materija, dok vode sadrži taman koliko bebi treba. Tek rođena beba će uzimati kolostrum u manjim obrocima, ali češće nego «zrelo» mleko u kasnijem periodu.

Kada bebi treba dati vodu?

Odojčetu na prirodnoj ishrani treba dati vodu ako je dehidrirano. Kod novorođenčeta, naročito ako je majka neiskusna, dehidraciona groznica nije retka pojava. Suština je u tome da dete ne nadoknađuje ni fiziološki, a kamoli povećan gubitak tečnosti, jer je ne unosi putem mleka u dovoljnoj količini, ili uopšte.

Kad voda ugrožava mleko

Redovno davanje vode odojčetu (u slučajevima kada to nije potrebno) - može da dovede do smanjenja intenziteta dojenja, ili da utiče na pojavu nepravilnih navika kod bebe i smanji priticanje mleka u dojke. Osim toga, voda u nekim regionima može da bude zagađena, a nesterilna flašica za hranjenje da postane izvor infekcije.

Beba u početku često traži da sisa, trudi se da uhvati bradavicu, ponekad je intenzivno vuče, ali ne izvlači mleko - ili zato što ga nema (što je ređa pojava), ili zato što je tehnika podoja nepravilna (mnogo češće). Ako su vam grudi pune mleka, a nemate iskustva, može vam se učiniti da vaša beba sisa i kada to ne čini, pa će vas čuditi zašto stalno plače. Na kraju, beba zaspi. Ali, ne zato što se najela, već zbog iscrpljenosti i, obično, dugo spava.

Vi ste, misleći da je beba dovoljno sisala, konačno odahnuli, pa je nerado budite, čak i kada prođe više od tri sata - jer vam je «žao», a i da biste se sami odmorili. Ovo je opasna situacija - pošto beba, spavajući dugo, još više smanjuje unos tečnosti. Na kraju, ukoliko je temperatura okoline visoka, beba postaje vruća i ne može ni na silu da se razbudi. Tada nastaje panika.

Šta se, u stvari, događa?

Odgovor je jednostavan: beba je dehidrirana. Ako joj pipnete fontanelu (mekani deo na temenu), videćete da je ispod nivoa okolnih kostiju (normalno je u nivou). Bebina koža je suva, jezik obložen, nos izgleda ušiljen, oči upale, a koža na trbuhu se prilikom hvatanja sa dva prsta nabira i sporo ispravlja, u najtežim slučajevima poput mokrog čaršava. Pelene su suve! Ovo poslednje je najvažnije.

Izuzeci u davanju vode

Beba unosi vodu u organizam putem mleka, a nakon navršenih četiri do šest meseci i putem hrane. Za razliku od odojčeta na veštačkoj ishrani, kod odojčeta koje se hrani humanim mlekom, opterećenje solima je nisko. Zbog toga mu nije potrebno davati dodatnu vodu, čak ni u veoma toplim klimatskim uslovima. Izuzetak su slučajevi: ako ne sisa dovoljno, ako se prihranjuje adaptiranim ili kravljim mlekom, ukoliko izgubi veliku količinu vode u toku bolesti (proliv, povraćanje, povišena temperatura), ili ako se previše utopli.

Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba «štedi» vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve.

Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri.

Kako pomoći bebi u takvoj situaciji?

Ovako dehidrirana beba neće hteti da sisa, pa je treba rehidrirati čestim pojenjem (na svakih pet minuta po nekoliko kašičica). Pojenje kašičicom je bolje nego flašicom, jer će količina tečnosti koju beba popije iz flašice sigurno da poremeti sledeći podoj. Može se davati izmlazano majčino mleko ili voda.

Nakon pola sata, a najdalje nakon sat vremena, beba bi morala da «živne» i promokri, što je dobar znak. Telesna temperatura će se, ukoliko je bila povišena, normalizovati bez pomoći lekova. Tada će dete ponovo samo tražiti da sisa. Ovog puta treba ustanoviti da li postoji neki problem vezan za dojenje. Ako ono ne funkcioniše, nahranite bebu pomoću kašičice svojim izmlazanim mlekom, ili adaptiranom mlečnom formulom - ukoliko uopšte nemate mleka. U slučaju da beba ni posle pojenja u trajanju od jednog sata ne pokaže normalnu «živost», treba je što pre odneti lekaru. Ukoliko je vaša beba dehidrirana i pored punih dojki - popravite tehniku dojenja, makar koristili veštačku (silikonsku) bradavicu.

Kako sprečiti dehidraciju?

Dehidraciju treba preduprediti povećanjem unosa tečnosti u situacijama kada se očekuju povećani gubici.

Voda i novorođenačka žutica

Česta pojava kod dehidrirane dece u prvoj nedelji života je novorođenačka žutica. Nakon jednokratne rehidracije, ovakvu odojčad je potrebno češće dojiti. Ne treba ih neprekidno pojiti, s obzirom da se žuta boja - bilirubin, koja nije rastvorljiva u vodi, ne odstranjuje iz organizma putem mokraće, već putem stolice. U tome važnu ulogu igraju faktori iz humanog mleka.

Da li da leti putujete sa bebom?

Vaše mleko je odojčetu izvor hrane i tečnosti, uvek pri ruci, sterilno i besplatno. Ako dojite, možete gotovo bezbrižno da putujete sa bebom bilo kuda. Ako ne dojite, treba vam poveća putna torba samo za bebu. Morate je obezbediti hranom i vodom u toku putovanja, kao i sterilnim priborom za hranjenje.

Tokom letnjeg putovanja je naročito povećana opasnost od pregrejanosti deteta u prevoznom sredstvu. Ona je posledica visoke temperature okoline i dehidracije usled znojenja i ubrzanog disanja. Pregrejana beba (rektalna temperatura preko 37,5 stepeni) u početku ne izgleda bolesna, rumena je u licu i ima tople šake i stopala. U težim slučajevima dolazi do poremećaja svesti, ali to se retko događa. Kad izmerite povišenu temperaturu, a beba nije bila bolesna, najpre je raskomotite, napojite vodom ili podojite, pa premestite u hladniju sredinu, i nakon sat vremena ponovite merenje. Ako je temperatura spala bez upotrebe lekova, dete mokrilo i ponaša se normalno, verovatno je bilo samo pregrejano. Ukoliko je uz povišenu temperaturu bledo, ima hladne šake i stopala i deluje bolesno, verovatno se radi o nekoj infekciji.

Kako izbeći letnje pregrevanje deteta na putu?

Pre svega, treba planirati putovanje u vreme kada nije velika vrućina, i izabrati odgovarajuće prevozno sredstvo. Automobil nije baš najbolji izbor za duge relacije (bolja su spavaća kola ili avion), dok se autobus nikako ne preporučuje, jer je u njemu najmanja mogućnost zadovoljavajućeg pojenja bebe. Dovoljna količina majčinog mleka je sigurna zaštita od pregrejanosti u toku puta. Zanimljivo je da čak ni bebe koje žive u tropskim sredinama  ne traže da piju dodatnu vodu - ako lepo sisaju, jer kroz majčino mleko dobijaju dovoljno tečnosti.

I, za kraj, nemojte da putujete sa bebom mlađom od dva meseca, jer njen centar za termoregulaciju još nije dorastao da se bori sa iskušenjima dužeg puta, pogotovo leti. Ako baš morate, ponesite dovoljno prokuvane vode, Paracetamol za obaranje povišene temperature i, za svaki slučaj, broj telefona vašeg pedijatra.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Inicijalizacija u toku...

Najnovije

Vesti

Porodica