Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Letnji prolivi

Leto je sezona crevnih infekcija, koje, u ovom periodu, naročito ugrožavaju bebe i manju decu.

 Izvor: Foto: Shutterstock

Zbog još nerazvijenog imunog sistema, potrebnog u odbrani organizma od virusa, bakterija i crevnih parazita, čijem razmnožavanju pogoduju visoke temperature, za vreme letnjih dana deca obično dobijaju dijareju. Problemi naročito često nastaju na putovanju, pa umeju da zagorčaju godišnji odmor roditeljima sa malom decom. Posebno je ugrožena odojčad, u čijoj ishrani dominira mleko, koje spada u lako kvarljive namirnice. Ne treba posebno isticati prednost beba koje sisaju, jer je majčino mleko puno zaštitnih materija, uvek pri ruci, sterilno i besplatno. Bebe koje se hrane adaptiranim mlečnim formulama ili kravljim mlekom, pod povećanim su rizikom da obole od crevnih infekcija, jer njihova hrana može da bude kontaminirana na svim nivoima - od proizvodnje, do pripreme obroka, a naročito ako se on ne koristi odmah posle spravljanja.

Koliko vode treba davati bebi u toku letnjih meseci?

Podrazumeva se da je putovanje sa bebom daleko bezbednije ukoliko ona sisa. U protivnom, treba vam poveća putna torba - samo za bebu. Jer, morate da je obezbedite hranom i vodom u toku putovanja, kao i sterilnim priborom za hranjenje. Bebi koja sisa, nije neophodno davati vodu, čak ni kada je vrućina, što ne važi za odojčad hranjenu mlečnim formulama. Svakoj bebi koja je dehidrirana, mora da se da voda. Inače, bebi može da se da prokuvana vodovodska voda, flaširana (negazirana, niskomineralna) voda, ili specijalna voda namenjena pripremanju mlečnih formula. Izvorska i bunarska voda moraju da budu pregledane pre upotrebe.

Koja voda može da se daje bebi?

Pri konzumiranju flaširane i specijalne vode za bebe, treba se pridržavati uputstva proizvođača. Jednom otvorena voda mora da se drži u frižideru (najviše tri dana) i prokuva pre svake upotrebe, osim ako proizvođač ne savetuje drugačije. Da bi voda bila bakteriološki ispravna, treba da ključa bar jedan minut na temperaturi od 100 stepeni. Izuzetak su vanredni uslovi, u kojima postoji veći rizik od kontaminacije (elementarne nepogode, ratovi i slično), kada dužina ključanja vode ne bi trebalo da bude ispod 30 minuta. Pošto je prokuvana voda bljutava -

Zatvoreni krug

U toku dijareje, deca jedu manje zbog smanjenog apetita, ali ponekad i zbog neopravdane restriktivne dijete. Sa druge strane, gubitak nesvarene hrane putem stolice je veliki. Najzad, ukoliko postoji i povišena temperatura, metabolizam se ubrzava, što povećava energetske potrebe u odnosu na stanje pre bolesti. Sve ovo dovodi do gubitka telesne mase, nastala pothranjenost pogoršava proliv, i krug se zatvara.

zbog gubitka kiseonika, češće se daje u vidu čajeva. Mada bi, zbog sadržaja šećera u njima, bilo bolje da se daje čista voda. Nju je moguće obogatiti kiseonikom, i to brzim presipanjem iz suda u sud, pri čemu se stvaraju mehurići vazduha.

Koji su najčešći uzroci pojave letnjih proliva?

Digestivni problemi mogu da budu posledica infekcije (kada mikroorganizmi direktno napadaju sluznicu i izazivaju zapaljensku reakciju) i intoksikacije (trovanja) usled zagađenja hrane bakterijskim toksinima, za šta nije neophodno prisustvo mikroorganizama u digestivnom traktu. Nezvani gosti dospevaju u digestivni trakt preko prljavih ruku (takozvane fekalno-oralne infekcije) i direktnim kontaktom, a toksini konzumiranjem neispravne hrane i vode.

Glavni uzrok pojave letnjih proliva su, ipak, prljave ruke, preko kojih crevne klice dospevaju u hranu. Posle kraćeg vremena inkubacije, bolest obično počinje gubitkom apetita i osećajem muke, neretko i povraćanjem i/ili povišenom temperaturom. Plač je, najverovatnije, izazvan bolovima u trbuhu - nakon kojih, po pravilu, usledi proliv (dijareja). On može da se javi i kao jedini simptom bolesti. Stolica je mekša, od kašaste do sasvim vodene, smrdljiva, često zelenkasta i može da sadrži nesvarene ostatke hrane, sluz i krv. Najvažniji je broj stolica. Ukoliko ih ima puno i/ili su obilne, odojče za kratko vreme gubi veću količinu tečnosti i zapada u stanje dehidracije.

Zašto je povraćanje veći problem?

Povraćanje usled trovanja hranom je veći problem, jer otežava nadoknadu tečnosti. Nastaje nakon nekoliko sati od konzumiranja neispravne hrane. Nema povišene temperature, a može da se (mada ne mora) završi prolivom. Posle obilnog povraćanja, želudac treba odmoriti pola

Komplikacije akutne dijareje

ili proliva su: - akutna dehidracija (gubitak tečnosti) - elektrolitni poremećaji - acido-bazni poremećaji - konvulzije (grčevi mišića sa gubitkom svesti) - nepodnošljivost pojedinih sastojaka hrane (belančevine, šećer)- pothranjenost  

sata do sat, a zatim pokušati postepen unos tečnosti, po principu: «često, po malo». Uporno povraćanje zahteva konsultaciju pedijatra, koji će da proceni opšte stanje deteta. U težim slučajevima, može da bude potrebna intravenska nadoknada tečnosti - koje se ne treba plašiti, jer je veoma korisna i brzo preporodi dete, dajući obolelom želucu dovoljno vremena da se oporavi.

Koji su znaci dehidracije?

Znaci dehidracije su: pospanost, koja usledi nakon perioda intenzivnog plača, suva koža i vidljive sluznice, upale oči, ušiljen nos, obložen jezik, uvučena fontanela (mekani deo glave na temenu) ispod nivoa svoda lobanje, kao i smanjeno mokrenje - do potpunog prekida. Ovo poslednje je najvažniji znak. Naime, zdrava i dobro hidrirana beba svaki čas mokri, pa su pelene svaka tri sata vlažne. Dehidrirana beba «štedi» vodu, pa su joj pelene tri sata nakon presvlačenja suve. Kod sumnje na dehidraciju, bebi treba staviti pamučne pelene, kako bi se lakše uočilo da li i koliko mokri. Ako se beba ne budi sama, a slabo mokri, treba je buditi i pojiti kašičicom. U početku se može dati voda na svaka dva-tri minuta, po nekoliko kašičica. Kada se postigne zadovoljavajuća hidracija, dete će da "živne" i da promokri. Dalji unos tečnosti treba nastaviti mlekom koje beba inače pije, a kod težih proliva se deci na veštačkoj ishrani mogu dati specijalne dijetalne formule. Odojčad na prirodnoj ishrani nastavlja ishranu majčinim mlekom.

Preko učestalih i vodenih stolica, bolesno dete gubi vodu i elektrolite (natrijum, hlor, kalijum i bikarbonate). Što je dete manje, ovaj gubitak je veći. Bolesnik često gubi tečnost i usled povraćanja, povećanog znojenja kod povišene temperature, kao i putem mokraće. Ako se gubitak vode i elektrolita ne nadoknađuje dovoljnim unosom - u organizmu nastaje njihov deficit, koji prati i odgovarajuća klinička slika. Situaciju dodatno može da komplikuje i poremećaj acido-baznog sastava (kiselosti) krvi, koji posebno ugrožava dete.

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica