Kada je beba spremna za čvrstu hranu

U prvim mesecima, odojčad ne zahteva raznovrsnost što se tiče ishrane. Njihove nutritivne potrebe su svedene na jednostavnu hranu: majčino mleko ili odgovarajuću mlečnu formulu i vodu. 

Beba u tom periodu i sama pokazuje znake spremnosti da uzima čvrstu hranu:

•  zainteresovana je za ono što jedu drugi
•  žvaće i guta kada gleda druge kako jedu
•  stavlja stvari iz ruke direktno u usta
•  još uvek je gladna posle podoja ili pošto popije određenu količinu mlečne formule
• kontrolišući gornje delove tela, ona ih pokreće prema napred kada je gladna i zabacuje unazad kada je sita.

Uvođenje dopunske, čvrste hrane je obično postepen proces, a vreme uvođenja se određuje individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja. Ipak, većina odojčadi je spremna za uvođenje nove hrane između navršena četiri do šest meseci. 

Rizici preranog uvođenja

Pre tog uzrasta, nezreo bebin sistem za varenje (digestivni sistem) i nezreli bubrezi nisu spremni za čvrstu hranu. Iako može uspešno da sisa, odojče nema dovoljnu količinu pljuvačke za varenje hrane. Takođe, manje je izvesnih digestivnih enzima - poput amilaze, potrebnih za varenje ugljenih hidrata, pa će neka hrana proći nesvarena u pelenu. Mišići za žvakanje nisu dovoljno razvijeni da žvaću čvrstu hranu, a takođe nisu u stanju da jezikom prenose hranu iz prednjeg u zadnji deo usta. Kada mu se kašičicom dodirne jezik, odojče reaguje izbacivanjem jezika napolje ili u stranu. To se zove ekstruzioni ili refleks izbacivanja, i on ne iščezava pre šesnaeste nedelje. Neka proteinska hrana (meso, jaja) može da optereti nezrele bubrege. Prerano uvođenje nemlečne hrane takođe može da dovede do alergijskih reakcija, koje se najčešće manifestuju: naduvenošću i povećanim gasovima, crvenilom oko usta i čmara, povraćanjem i prolivom, ospom po koži, sekrecijom iz nosa i očiju, i neuobičajenom mrzovoljom. 

Posledice zakasnelog uvođenja

Prekasno uvođenje čvrste hrane (posle navršenih šest meseci ili 26 nedelja) dovodi do neadekvatnog unosa kalorija i gvožđa, sa posledičnom anemijom, lošim napredovanjem i zastojem u rastu - zbog nedovoljne kalorijske nadoknade. Mogu da se stvore problemi sa ishranom i odbijanje čvrste hrane. Novija istraživanja su pokazala da odlaganje uvođenja žitarica nije zaštita od alergije. Čak se dešava da bebe kojima se žitarice ne uvedu do navršenih šest meseci, češće dobijaju alergiju, jer jedu veće količine i time iritiraju imuni sistem. 

Neophodno gvožđe

Blagovremeno uvođenje dopunske hrane obezbeđuje mnoge koristi. Između ostalog, nudi nove nutrijente, ukuse i teksturu. Prvi ukus često postavlja temelje drugim ukusima, i uvod je u uzbudljivi svet hrane. U uzrastu od navršena četiri do šest meseci, beba je spremna za prvi ukus čvrste hrane i dodatak gvožđa u ishranu. Rezerve gvožđa donete rođenjem su se istrošile, a onog iz majčinog mleka - i pored dobre resorpcije, nema dovoljno.

Gvožđe se smatra mineralom u tragu, jer je potrebna mala količina, ali su njegovi efekti veliki. Ono je potrebno za proizvodnju hemoglobina, nosača kiseonika u crvenim krvnim ćelijama. Ako se ne unese u dovoljnoj količini, krv neće odneti kiseonik do ostalih delova tela. Kiseonik je, takođe, potreban za proizvodnju mioglobina, rezervoara kiseonika u mišićnim ćelijama. Tokom rasta i razvoja mozga, gvožđe je potrebno da se ugradi u mijelinski omotač koji prekriva moždane ćelije. Za vreme rasta, povećava se volumen krvi da bi se izgradila nova tkiva, a to znači i više gvožđa - da bi odnelo potrebnu veću količinu kiseonika.

Nedostatak gvožđa ima dugoročne posledice. Anemija usled njegovog nedostatka izaziva smanjenje mentalnih funkcija, niži nivo inteligencije i kasnije lošiji uspeh u školi. Takođe je povezana sa zastojem u rastu, većom podložnošću infekcijama i smanjenjem fizičkih sposobnosti. Deci do godinu dana je potrebno da dnevno unesu 10 miligrama gvožđa, kako bi se prevenirao njegov nedostatak, i da bi mališani bili zdravi. Najbolji način u prvim mesecima je dojenje ili formula i žitarice obogaćene gvožđem. 

Idealne žitarice

Žitarice obezbeđuju dobru prvu hranu, jer je u njima izvanredna  ravnoteža ugljenih hidrata, proteina i masti. Pošto su obogaćene gvožđem, predstavljaju važan nadoknađujući materijal za odojčad u uzrastu uvođenja dopunske hrane. Osim gvožđa, one su odličan izvor vitamina B i kalorija koje su bebi potrebne za rast i razvoj. Najčešće se počinje pirinčanim i kukuruznim žitaricama, jer su lako svarljive i najmanje uzrokuju alergije, pošto ne sadrže gluten (protein koji se nalazi u pšenici i raži kod osetljive dece može da izazove ozbiljnu bolest - glutensku enteropatiju).

Na raspolaganju su dve vrste ovih žitarica. Jedne već sadrže adaptirano mleko i spremaju se sa vodom. Druga vrsta ne sadrži mleko i može da je koristi odojčad na prirodnoj ishrani koja ima dovoljnu količinu majčinog mleka, ili odojčad koja ne toleriše mlečni šećer ili proteine iz mleka. Posle šest meseci, mogu se dati kombinovane žitarice - koje sadrže pšenicu, proso, ječam i raž, a mogu da se nađu u nekoliko ukusa, uglavnom sa dodatkom voća.

Treba početi sa manjom količinom, zbog mogućih reakcija, pa postepeno povećavati - do količine od 120 do 150 mililitara. Uvek davati kašičicom, nikad pomoću bočice, da bi se smanjio rizik od karijesa i sprečilo unošenje veće količine.

Uobičajeno je da se obrok žitarica daje predveče, kao prethodnica večere, ali nekim bebama više odgovara ujutru, kada je apetit najveći. Prilikom hranjenja, neka dete sedi udobno, a vi budite strpljivi: ako neće da jede žitarice, nemojte da odustajete, pokušajte ponovo sledećeg dana.

Tri nedelje po uvođenju žitarica, može se početi sa uvođenjem pirea od povrća. Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa se nastavljaju i posle uvođenja nemlečne hrane, i ostaju bebina primarna hrana do kraja prve godine, a poželjno je i duže.

Povrće pre voća

Povrće je izvor minerala i vitamina neophodnih za rast i razvoj. Uvodi se u obliku pirea, a najpre se preporučuje  povrće blagog ukusa kao što je krompir i šargarepa, potom bundeva, grašak, tikvice, karfiol, keleraba, kelj, blitva, spanać i brokoli.

Pošto je u bebinu ishranu uvedeno povrće, treba početi sa davanjem voća, prvo u obliku soka (jabuka, breskva), a zatim kaše (jabuka, breskva, kruška, banana). Povrće se uvodi pre voća, jer započinjanje slatkim ukusom može da učini povrće manje ukusnim.

Kiselo voće, koje iritira nezreli digestivni sistem, ne preporučuje se dok beba uspešno ne prihvati ostalu hranu. Bobičasto voće (jagoda, malina, kupina) se ne preporučuje do navršenih godinu dana, zbog visoke alergogenosti. Odojčad koja pati od konstipacije (zatvora), može da dobije sok od jabuke i u četvrtom mesecu, a kasnije se u tu svrhu koriste sokovi od breskve i kajsije. S obzirom na kalorijsku vrednost, banana se ne savetuje odojčetu sklonom gojaznosti. 

Meso - neophodan izvor gvožđa

Meso se u ishranu odojčeta uvodi krajem šestog meseca. Količina mleka (dojenje ili adaptirana formula) se smanjuje uvođenjem nemlečne hrane. Važni nutrijenti koje treba nadoknaditi su proteini, gvožđe i B vitamini. Meso je vrlo dobar izvor tih nutrijenata i važan deo ishrane odojčeta u tom periodu.

Gvožđe iz mesa se bolje resorbuje nego iz biljaka, a mali rizik od alergijskih manifestacija će se smanjiti ako se u početku daje ćureće meso umesto pilećeg, i jagnjeće umesto junećeg.

Zbog lakšeg gutanja, meso uvek treba davati zajedno sa povrćem, i to najpre pasirano, potom gnječeno, pa seckano. 

Oprezno sa jajima

Posle mesa, u ishranu odojčeta se uvodi žumance (nakon šestog meseca). Preporučuje se tvrdo kuvano, kombinovano sa povrćem ili žitaricama, do tri puta nedeljno. Belance se uvodi tek posle prvog rođendana, da bi se izbegle alergijske manifestacije. 

Pogodni mlečni proizvodi

Mlečni proizvodi, jogurt i meki sirevi se mogu uključiti u ishranu odojčadi u uzrastu od oko sedam meseci.

Kravlje mleko je nepodesna hrana u prvih šest do dvanaest meseci, jer ne obezbeđuje sve neophodne hranljive materije. Siromašno je gvožđem, a bioiskoristljivost gvožđa u njemu je suviše niska da bi se zadovoljile bebine potrebe. Osim toga, kravlje mleko može kod neke dece da izazove gubitak male, ali značajne količine krvi preko digestivnog trakta. To može da izazove anemiju, zbog nedostatka gvožđa, inače ozbiljan problem - koji može da ima dugotrajne štetne efekte po bebino zdravlje i razvoj. Žitarice koje su prva bebina hrana, ako već ne sadrže adaptiranu formulu, treba spremati dodavanjem formule prilagođene uzrastu. Međutim, posle navršenih šest meseci, u jela koja se spremaju sa mlekom (pirei od povrća, sutlijaš) može da se doda "obično" kravlje mleko sa visokim sadržajem masti. 

Šta beba može da pije?

Voda je sredina u kojoj se odigravaju svi životni procesi. Ona čini više od 75 odsto zapremine tela odojčeta, i 70 odsto tela malog deteta. Često se naziva univerzalnim rastvaračem, jer je ključna za rastvaranje minerala, vitamina, aminokiselina, glukoze (šećera) i mnogih drugih nutrijenata. Voda igra ključnu ulogu u varenju, apsorpciji, transportu i iskorišćavanju hranljivih materija. Ona putuje telom, dovodeći hranljive materije do svake ćelije, a odnoseći otpadne.

Odojčad na prirodnoj ishrani potrebu za tečnošću zadovoljava sisanjem, ali ih svakako treba ponuditi vodom, naročito u toplim danima, ili kada su febrilna (kada imaju povišenu telesnu temperaturu).

Odojčad koja se hrani adaptiranom mlečnom formulom, zahteva više vode. Za novorođenčad i mlađu odojčad, dok ne počnu da koriste nemlečnu hranu, sigurnija je flaširana voda.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista