'Hajde da pišemo pisma...' Nostalgična priča logopeda o starim vremenima

Između razuma i osećajnosti, gordosti i predrasuda, postojao je svet o kome je vredelo pisati.

Tu se pisalo o neuzvraćenim ljubavima, ženskim osećanjima i lepim rečima upućenim od strane zaljubljenog grofa u prelepu devojku.

Pisane su najlepše reči istkane najdubljim osećanjima.

Kada govorimo o rečima, nama logopedima je reč sve. Poziv, osmeh, napredak, progovaranje, sreća i radost nekog roditelja jer njegovo dete koristi nove reči. Nekada nam ti roditelji pošalju pisani trag.

Ali sad je došlo novo doba kada su pisma, razglednice i čestitke zamenili mejlovi, sms poruke, skajp. Nema više plave uniforme i ogromne torbe prepune pisama, telegrama i pošiljki kada nam sa osmehom poštar donese lepu vest izdaleka.

Neko novo doba i tehnike izbrisali su neko lepo, nežno, staro vreme. Sada nam rođendane, praznike i prinove u porodici čestitaju preko društvenih mreža.

Vreme iščekivanja, nadanja i onog predivnog osećaja kad čekaš i živiš u nadi je nestalo, nažalost.

Hajde da se vratimo u ono staro lepo vreme kada su se poruke prenosile pisanom rečju i pismima, reči su se pisale perom i plavim mastilom na belom papiru, kada su se momci udvarali devojkama tako što su pisali pisma gde su iskazivali svoja najdublja osećanja.

Znamo da današnje vreme ne možemo da promenimo, a staro da vratimo. Ali, hajdemo samo na trenutak…

Pročitajte i...