Dojenje i karijes: Kako majčino mleko utiče na bebine zubiće?

Pozitivne strane dojenja su opšte poznate, dojenje predstavlja dobrobit za obe strane - i za mamu i za bebu. Dojenjem deca dobijaju optimalan imunitet, zadovoljavaju nutritivne potrebe u prvim mesecima života. Ono što je takođe veoma važno je emotivna strana dojenja, deca na taj način ostvaruju prisniju vezu sa majkom i razvijaju bolje kognitivne sposobnosti. Smatra se da deca koju su majke dojile razvijaju veći stepen samopouzdanja. Takođe, dojenje ima važnu ulogu u pravilnom rastu i razvoju vilica i zuba.

Ono sa čim se uglavom autori slažu i što se ističe kao činjenica jeste da je za pravilan razvoj vilica neophodno da dojenje traje minimum šest meseci. Kraće dojenje od šest meseci ili odsustvo dojenja dovodi do češćih pojava ortodontskih anomalija. Takođe, ukazano je na to da samo dojenje koje traje od godinu, dve dana, pa i duže nije direktno povezano sa razvojem karijesa kod dece.

Ono što predstavlja faktor rizika je kombinacija dojenja i hranjenja na flašicu ili samo hranjenje na flasicu, pogotovu učestalo i noću.

Takođe, savetuje se izbegavanje učestalih noćnih podoja, naročito nakon šest meseci starosti deteta. Samo dojenje i hranjenje na flašicu se umnogome razlikuju. Tehnički gledano sisanje tokom dojenja se razlikuje od sisanja na flašicu.

Dok dete pije iz flašice, mleko se zadržava u njegovim ustima, dok kod dojenja dete direktno guta mleko, jer je prilikom pravilnog dojenja bradavica direktno u detetovim ustima, i mleko se nalazi u zadnjem delu usne duplje, odakle ga dete direktno guta. Takođe, sam sastav majčinog mleka je mnogo manje kariogen od sastava adaptiranih mlečnih formula.

Majčino mleko sadrži i brojne protektivne faktore kao sto su Ig A, Ig G. Takođe sadrži i laktoferin, protein koji ima antimikrobni efekat, posebno na bakteriju Streptococcus mutans, koja je jedan od glavnih uzročnika karijesa. U majčinom mleku nema laktoze, šećera koji je potencijalno kariogen.

Kada se nađe u ustima, majčino mleko ne snižava pH vrednost, za razliku od adaptiranih formula. Dojenje smanjuje potrebu za hranjenjem na flašicu, te se na neki način može reći da indirektno može doprineti redukciji cirkularnog karijesa kod dece. Međutim, gde zapravo nastaje problem, usled čega neki smatraju da i dojenje može biti jedan od faktora rizika za razvoj dečjeg karijesa? Kada usled neadekvatne oralne higijene u ustima ostanu ostaci druge hrane, pogotovo rafiniranih ugljenih hidrata, koji u kombinaciji sa sa majčinim mlekom mogu predstavljati faktor rizika za razvoj karijesa kod dece.

Zato se ističe važnost održavanja oralne higijene. Sa pojavom prvog zuba u ustima treba početi sa njegovim čišćenjem. Poželjno je da roditelji i pre pojave zubica deci prebrisuju usta gazicom, da bi skinuli ostatke hrane. Savetuje se i čišćenje dečijih usta nakon podoja.

Takođe, istraživanja su pokazala da deca koja su kraće dojena teže se odvikavaju od cucle, kao i da imaju veću sklonost ka razvoju loših navika, kao što je sisanje palca. Tako da se može reći da dojenje doprinosi i pravilnijem razvoju orofacijalnog sistema.

Rezultati naučnih studija kao i Svetska zdravstvena organizacija ukazuju na to da dojenje treba da traje dve godine i duze, sve dok beba i majka to žele i za tim imaju potrebe.

Takođe ono što savetuju pedijatri i sa čime se slaže i stomatološka struka jeste redukovanje noćnih podoja, naročito nakon 6 meseci starosti deteta, kao i da se pravi određena pauza između samih podoja.

Uz dojenje je, naravno, obavezna i adekvatna primena i uvođenje i druge hrane neophodne za rast i razvoj dece.

Ono što je posebno važno za održavanje zdravlja zuba i što umnogome doprinosi eliminisanju faktora rizika za razvoj dečijeg karijesa je sprovođenje adekvatne oralne higijene i ostalih preventivnih mera.

Pročitajte i...