Psihijatar o pandemiji koronavirusa: Kako prevazići strah od bolesti i probleme koje nosi izolovanost

Situacija u kojoj smo se našli povodom pandemije koronavirusa je teška, nikad doživljena, neizvesna. Svi se suočavamo sa brojnim strahovima i nedoumicama koje se odnose na bolest, ali i na poptpuno nove životne okolnosti koje donosi izolacija. Kako ostati pribran i zaštititi sebe i porodicu u ovim teškim okolnostima, razgovarali smo sa dr Irenom Popović, specijalistom psihijatrije.

Ukoliko je moguće da osetimo da naš strah jenjava u situacijama kada smo preduzeli mere za koje su nam preporučili lekari, a mi možemo da se usmerimo i na druge aktivnosti, fokusiramo se na odnose sa svojim bližnjima, učinimo nešto za sebe, onda možemo reći da strah zaista ima zaštitnu funkciju.   

Borba protiv straha od bolesti, odnosno smrti, vodi se na samo jedan način, okretanjem onome što je suštinska suprotnost, okretanjem životu. Iako je on, čini se, postao "skučen", u okolnostima vanrednog stanja, pred izazovom smo da sagledamo situaciju ovde i sada i sve dimenzije sadašnjeg trenutka. Ne gledati ga samo kroz ograničenja, već kroz prostor koji nam pruža.

U našem okruženju priča se samo o koronavirusu. Kako umiriti strah zbog velikog broja informacija?

- Ovih dana se intenzivno priča o infodemiji, preplavljivanju neproverenim, polu-informacijama ili informacijama koje se u neadekvatnom kontekstu pretvaraju u dezinformacije.

Ako bismo o stanju u saobraćaju sudili čitajući "crnu hroniku" niko ne bi seo za volan. Tako se i u ovoj situaciji ne smemo fokusirati na vesti koje su interpretirane na senzacionalistički način i dopustiti da nam one zamagle fokus. Informacije nam nikad nisu bile dostupnije u istoriji čovečanstva, naše je da naučimo da ih selektujemo. Prednost moramo dati relevantnim, od sajta Svetske zdravstvene organizacije, preko domaćih sajtova visokospecijalizovanih institucija zdravstvenog sistema.

Dr Irena Popović, specijalista psihijatrija

Proglašeno je vanredno stanje i date su preporuke starijim ali i svim ostalim građanima da ne izlaze napolje. Kako izolovanost utiče na čoveka?

- Kroz naš život se ideja o slobodi često ističe kao jedna od osnovnih vrednosti našeg bivstvovanja. U situaciji kada imamo utisak da je baš ona sputana i dovedena u pitanje, prirodno je da osetimo nelagodu, strah, teskobu. Sugrađani stariji od 65 godina, koji u ovom trenutku imaju i radikalniju zabranu izlazaka, uprkos ideji da time budu zaštićeniji, mogu imati i doživljaj lične nemoći, bezvrednosti, posebno oni koji su i u tim godinama vođeni uverenjem da su vredni samo dok su funkcionalni i dok pomažu svojoj deci.  

Kako održati mir u četiri zida? Šta da radimo kada se osetimo usamljeno?

- Kapacitet za doživljaj mira u četiri zida, nalikuje doživljaju slobode u izolaciji. Različito će ljudi reagovati u zavisnosti od primarne strukture ličnosti i potencijala. Usložnjavanje i pogoršanje simptoma posebno možemo očekivati kod onih koji su i do sada imali strah od različitih oboljenja, moguće i sklonost da nespecifične simptome percepuju kao sigurne znake životno ugrožavajućih bolesti, što mi nazivamo hipohondrijskom simptomatologijom, mada u svakodnevnom govoru ovaj izraz često ima pežorativni prizvuk. Uopšteno govoreći, posebnih problema imaju ljudi skloni simptomima anksioznosti/ generalizovanoj, ljudi koji imaju panične napade, različite fobije poput straha od zatvorenog prostora, straha od različitih zaraznih bolesti, ali i ljudi opsednuti redom, kao i oni koji imaju problem sa usamljenošću.

Depresivni ljudi, u stanjima kada postoji opšta panika, na kratko dobijaju pokretačku energiju i to nam deluje kao izvesno poboljšanje. Za osobe koje žive sa imperativom da rade naporno i već doživljavaju "Burn out" sindrom, ova izolacija bi mogla predstavljati olakšanje, "time out" prostor u kom će oni stići da odrade sve ono što bi se uobičajeno nagomilavalo i ostajalo nerešeno.

Savet bi bio jedinstven za sve: shvatiti moć ideje i slobodu uma, koji ožive čitav jedan svet, tamo gde strah zastane.   

Sada je trenutak da se podsetimo u čemu smo davno uživali, da li smo imali hobi, koje knjige smo planirali da pročitamo, šta smo želeli da uradimo za sebe a da za to nismo imali vremena... Da se setimo prijatelja i rodbine koje nismo odavno pozvali, da ih pitamo kako su, šta smo sve propustili u njihovim životima, da osnažimo stara prijateljstva... Zaboravili smo kako miriše proleće na našoj terasi, sa našeg prozora... Kako izgleda uživati u trenutku, u kafi koju smo sebi pripremili... Zaboravili smo kako dobro zvuči tišina... Imamo priliku da donesemo neke važne odluke u svom životu!  

Sada je trenutak da se podsetimo koliko je važno negovati bliskost.

Ukoliko osetimo da su nas preplavile negativne emocije i da ne možemo da se izborimo sa teškim mislima, šta bi trebalo da preduzmemo i kome da se obratimo?

- Ukoliko osetimo da smo preplavljeni brigom, za razgovor i pomoć, lekovito je, obratiti se ljudima koje volimo, a ukoliko nam je potrebno ipak više relevantnih informacija, kao i stručna psihoterapijska pomoć i podrška, potrebno je obratiti se psihoterapeutu ili psihijatru. Aktivne su i linije za telefonsku podršku:

0800/309-309 Nacionalna linija za psihosocijalnu podršku u uslovima epidemije COVID-19 (broj je besplatan i dostupan non-stop)

011/77-77-000 Nacionalni centar za prevenciju samoubistva (svakog radnog dana od 7 do 14h)

011/36 36 462 Klinika za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" (otvorena linija od 14 do 15 časova)

063/1751-150 Psihosocijalna podrška psihijatara i psihologa za odrasle - Institut za mentalno zdravlje

063/7298-260 Psihosocijalna podrška psihijatara i psihologa za decu i mlade - Institut za mentalno zdravlje

Sve novosti i proverene savete u vezi sa koronavirusom potražite na:

KORONAVIRUS: Yumamin detaljan vodič za roditelje, decu i trudnice