Prva mi je trudnoća i sve nepoznato. Srećom, dr Nemanja Stojanović iz Višegradske je divan čovek pre svega, a zatim i veliki stručnjak koji je svaki moj razlog za paniku uspešno demantovao. Pred kraj trudnoće, on odlazi na odmor i mene polako hvata panika. Ne što neće biti tu da me porađa, već zbog samih pregleda, jer je već bilo očigledno da ću preći termin. Ostavlja me u dobrim rukama dr Pavlovića i panika polako popušta. Termin probijen, ctg svaki dan...

"Ukoliko ne krene porođaj, ostaviće me u sredu", kaže doktor. Dolazi utorak, opet pregled, opet ctg i iznenađenje - kaže dr Plešinac da sam probila sve termine i da moram ostati. Nalaze krevet za mene, idu praznici, gužva je. Bila sam u šoku jer sam se psihički pripremila za sredu. Zahvaljujući divnom osoblju na odeljenju 8d, smirila sam se. Doktorka odlučuje da će mi u četvrtak staviti vaginaletu i uključiti indukciju.

Dolazi četvrtak, 25. april 2019, a ja sam bukvalno zacementirana. Dobijam vaginaletu i čekam bolove. Moram da naglasim da mi je prag bola jako visok i kada sam osetila nešto nalik bolovima, javljam se doktorki. Govori da nisam još za porodilište i da se šetam. Vodenjak mi je malo pukao, otvorena sam tri prsta i odlazim u boks, vaginaleta je delovala. Dolazi doktor, buši mi vodenjak i uključuju mi indukciju u 13h. Babica Ljilja me često obilazi, kao i dr Ljuština i Dosev. Dobijam dolantin za razmekšavanje grlića i kontrakcije se javljaju na dva minuta, traju minut. Pitaju me da li želim epidural, ali odbijam jer mi je bol podnošljiv. U jednom trenutku dolazi babica, kaže da sam otvorena skroz i objašnjava mi kako da guram. Ponestaje mi snage da dugo držim napon jer sam bila pre svega gladna (nisam jela to jutro), a u odrazu lampe vidim kosicu koja viri i dr Ljuština i Dosev mi pomažu gurajući stomak laktom. Za par sekundi vidim bebu, pitam: "To je to, gotovo?" Na satu 17:40h.


Mama Tamara iz Beograda: 'Rado se sećam svog porođaja', Foto: Shutterstock

Iskustvo sa porođaja: 'Reći ću vam unapred, moja priča nema drame i ničega neprijatnog'

Prinose mi bebu, čestitaju, govore muško i odnose jer ne plače. Za par minuta mi donose bepca, objašnjavaju da je bio premoren, ali da je sve u redu. Anesteziolog Suvajdžić me uspavljuje, a divna dr Ljuština ušiva. U sobu me odvodi jedna od najprijatnijih sestara - kasnije saznajem da se zove Bilja. Bila sam u apartmanu na 4. spratu i zaista moram pohvaliti svo osoblje, naročito sestru Bilju i Džemilu, jer su toliko divni i strpljivi, uprkos tome što jedna sestra radi na 30+ porođenih žena. Što se higijene tiče, briskalo se svako jutro i iznosilo đubre, nije na zavidnom nivou, ali, budući da jedna žena čisti dva sprata, nije ni čudo. 

Rado se sećam svog porođaja i volim da pričam o njemu i divnim ljudima koji su bili tu da pomognu da sve prođe kako treba, jer nije ni njima lako da tako važan i odgovoran posao rade sa malim brojem zaposlenih, a velikim brojem pacijenata.  

Tamara Petrović, 27 godina

Pozivamo vas da kroz ovu rubriku prenesete svoja iskustva iz perioda trudnoće, sa porođaja, prvih dana sa bebom, kao i iskustva u odgajanju i vaspitanju dece. Vaša iskustva mogu biti dragocena drugim ženama, a pored toga što ćete pomoći jedna drugoj, verujemo i da ćete uživati u pričama trudnica i mama koje žive u drugim zemljama.

Pošaljite nam svoju priču, fotografiju - ukoliko želite (maksimalna veličina fotografije 200Kb) i osnovne podatke (ime i prezime, adresu, godine i e-mail adresu) na e-mail: iskustva@yumama.com.