Letnji raspust je asocijacija za odmor, putovanja, izlete, kupanje, lenčarenje... To je vreme koje provodimo sa porodicom. Takođe, to je vreme idealno za istraživanje, učenje, otkrivanje, ali na jednostavan i zabavan način. Samo zato što je vreme odmora ne znači da deca ne mogu biti produktivna. To je idealno vreme da zaboravimo na ekran i da otkrijemo čari istraživanja, otkrivanja o prirodi i u prirodi. I ne samo u prirodi. Porodični odmor može postati prilika za učenje o umetnosti, nauci.

Potrebno je uključiti se i sarađivati sa decom oko tema koje njih zanimaju, jer bi to moglo biti zabavno. Letnji odmor je jedno od najboljih perioda za decu da otkriju svoja interesovanja. Upoznajte svoje dete s različitim aktivnostima i hobijima, otkrivajte zajedno na način koji je relaksirajući, prijatan. 

Predlog porodičnih aktivnosti

Evo nekoliko predloga za zajedničke aktivnosti, koje mogu biti vrlo poučne: 

1) napravite tabelu temperatura u gradu koji posećujete,

2) fotografišite ili sakupite razglednice mesta koja posećujete,

3) napišite kratko beleške ili opise ovih mesta,

4) nacrtajte slike mesta koja posećujete,

5) gledajte oluju, razgovarajte sa svojim detetom o grmljavini i munjama,

6) svakodnevno čitajte priče. 

Bogaćenje rečnika

Predlažemo bogaćenje rečnika na sledeći način:

• Кoristite nove i zanimljive reči za opis dnevnih letnjih aktivnosti.

• Razgovarajte o stvarima koje vidite tokom letnjih izleta.

• Uvesti nove reči prilikom opisivanja letnjeg vremena.

• Čitajte knjige sa zanimljivim rečima vezanim za plažu ili druge letnje destinacije.


Foto: Shutterstock

Red učenja (kroz igru), red zabave

Čitanje je savršena porodična aktivnostČitanjem dete bogati svoj rečnik. Rad na čitanju u letnjoj pauzi će omogućiti lakši transfer znanja kad se dete vrati u školu i podstaći školski napredak. Zamolite svoje dete da vizualizuje scenu u priči koju ste npr. vi pročitali. Pročitajte nekoliko paragrafa vašem detetu, a zatim pitajte kako zamišlja tu scenu. Ako imaju problema da vizualizuju, osvrnite se na tekst i pomozite im da pronađu opis, reči i fraze. Zamolite ih da zamisle i opišu kako se scena može pojaviti u filmu. Onda ih možete zamoliti da nacrtaju, skiciraju tu mentalnu sliku.

Možete podržati učenje vašeg deteta na razne načine. Idite na izlet u lokalni naučni muzej. Vežbajte merenje dok kuvate zajedno...

Takođe, vodite računa da letnji raspored uključuje mnogo zabavnih fizičkih aktivnosti kao što je igra na otvorenom, izleti, šetnje. Uključite svoje dete u planiranje. Naravno, ne morate da planirate svaki minut dana. Ideja je da se omogući detetu letnja rutina koja je predvidljiva, ali fleksibilna.

Pored zajednički provedenog vremena, mora postojati ipotpuno slobodno, nestrukturirano vreme. Veštine veoma važne za život nastaju upravo iz načina na koji provodimo ovo vreme. To je sposobnost da budemo zadovoljni i u aktivnosti i bez spoljašnje stimulacije ili spoljašnjeg naloga. To je sposobnost da otkrijemo nešto novo, da kreiramo aktivnost od početka do kraja. Preduslov za to je da dete bude svesno svojih unutrašnjih stanja tako da pravi razliku kada je zadovoljno i kada se dobro zabavlja, a kada mu je dosadno. Zapravo, deca uče da razumeju šta proizvodi ta pozitivna unutrašnja stanja.

"Mama, dosadno mi je"

Šta roditelji mogu učiniti kada dete kaže da mu je dosadno? Primetićete da postoje stvari koje mogu da urade i deca sa kojom mogu da se igraju, ali im nedostaje taj osećaj avanture, inicijative koji može pretvoriti jednostavan predmet u najzanimljiviji eksperiment. Osećaj unutar njih je zapravo problematičan. Dakle, potrebno je da dete bude motivisano da prevaziđe inerciju i zauzme aktivniji pristup u oblikovanju svog slobodnog vremena. Ono što roditelji mogu da učine jeste da neguju i potkrepljuju osećaj moći i efikasnosti tako da dete zna da to stanje dosade može promeniti.

Ipak, bilo bi poželjno pridržavati se jednog rasporeda. Taj raspored se odnosi na vreme obroka i vreme za spavanje. Naravno, biće večeri kada će deca leći kasnije iz raznih razloga, ipak dominantno poštujući ovaj raspored omogućavamo deci da budu zdravija i da se bolje osećaju.                       

Nataša Radosavljević, dipl. psiholog